Neizvesna budućnost pred današnjom decom

Piše: I. Šundić Mihovilović

Nijedna država, navodi Svetska zdravstvena organizacija (STO), ne obezbeđuje istovremeno detetu šansu za zdrav odgoj i okruženje pogodno za njegovu budućnost.

U prvih deset najbolje rangiranih država sveta za zdravo vaspitanje deteta nalazi se Velika Britanija. Ipak, sa druge strane, Britanija zaostaje u kriterijumu očuvanja životne sredine za buduće naraštaje imajući u vidu da trenutno emituje 115 odsto više ugljen-dioksida od cilja zacrtanog da postigne do 2030.

Britanski zakon predviđa da do 2050. emisija ugljen-dioksida bude praktično obustavljena, a sve preostale emisije moraju da se uravnoteže aktivnostima kao što je sadnja stabala. Početkom meseca, međutim, vlada je izazvala bojazan industrije jer je najavila da planira da zabrani prodaju vozila sa unutrašnjim sagoveravanjem do 2035. pokušavajući da postigne ciljeve o emisiji ugljen-dioksida od nula odsto.

Izveštaj Komisije, koji čine stručnjaci STO, Dečijeg fonda UN (UNICEF) i medicinskog časopisa Lancet rangira 180 država na osnovu verovatnoće da će dete moći da „procveta“, fokusirajući se na faktore zdravlja i blagostanja kao što su obrazovanje, ishrana i mortalitet deteta.

Države su, takođe, rangirane i prema ukupnoj emisiji ugljen-dioksida. Jedine zemlje koje su na putu da postignu ciljeve kada je reč o emisiji ugljen-dioksida do 2030. a istovremeno se pošteno ponašaju u pogledu zdravlja i dobrobiti dece, jesu Albanija, Jermenija, Grenada, Jordan, Moldavija, Sri Lanka, Tunis, Urugvaj i Vijetnam.

Nekih 40 stručnjaka iz oblasti zdravlja dece upozorili su da napredak postignut u protekle dve decenije vrlo lako može da se „unazadi“ ukoliko vlade širom sveta ne započnu radikalne promene. Svako dete širom sveta sada se suočava sa egzistencijalnim pretnjama od „klimatskih promena i komercijalnih pritisaka“, kaže bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark, koja je jedna od kopredsedavajućih u Komisiji.

„Države moraju da preispitaju svoj pristup prema zdravlju dece i adolescenata i zaštite svet koji će oni naslediti u budućnosti“, dodala je ona.

Jedan od autora izveštaja Entoni Kostelo, profesor na katedri za globalno zdravlje i održivost na Univerzitetskom koledžu u Londonu upozorio je da visoka ocena data Britaniji za sveukupno zdravlje i dobrobit dece ne znači da bi ona mogla „da se odmara na lovorikama“ navodeći predviđeni porast siromaštva dece kao znak upozorenja.

„Gotovo da je svako drugo dete siromašno u Britaniji 21. veka, što ne samo da je sramota, već je socijalna i ekonomska katastrofa“.

Stručnjaci su upozorili da će predviđeni porast globalne temperature od četiri stepena Celzijusa do 2100, u skladu sa sadašnjim projekcijama, imati za rezultat „razorne posledice“ po zdravlje za buduće generacije – porast nivoa okeana, toplotni talasi, teška pothranjenost i sve češće infekcije usled bolesti poput malarije.

„Više od dve milijarde ljudi žive u zemljama gde je razvoj ometen humanitarnim krizama, konfliktima i prirodnim katastrofama koje se dovode u vezu sa klimatskim promenama“, kaže Ava Kol-Sek, ministarka iz Senegala i kopredsedavajuća Komisije. Iako je utvrđeno da je u najsiromašnijim zemljama sveta najniži nivo emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte za njih se smatra da su najizloženije negativnim uticajima klimatskih promena.

„Promovisanje boljih uslova za decu da prežive i napreduju na nacionalnom nivou ne mora biti po cenu uništavanja globalne dečije budućnosti“, dodala je Kol-Sek. Pre pet godina zemlje sveta su se saglasile o 17 održivih ciljeva razvoja (SDGS) uključujući i glad, nultu stopu siromaštva i klimatsku akciju, ali je do danas malo učinjeno u postizanju tih ciljeva.

Izveštaj naročito naglašava pretnje koje po decu ima štetni marketing. Utvrđeno je da se godišnje emituje više od 30.000 reklama na televiziji, uključujući i one vezane za alkohol, brzu hranu i pića prepuna šećera.

Kostelo upozorava na meteorski porast upotrebe društvenih medija među decom i adolescentima ili, kako kaže, „predatorski marketing“ što predstavlja veću opasnost neko ikada. U izveštaju iz 2019. procenjeno je da gotovo 2,3 milijarde dece i odraslih na planeti imaju prekomernu telesnu težinu dok je, s druge strane, kod više od 150 miliona dece usporen rast.

Norveška, Južna Koreja i Holandija zauzimaju prva tri mesta po kriterijumu „cvetanja dece“, ali su te zemlje zauzele 156. 166. i 160. mesto, globalnog indeksa održivosti koji je merio emisiju ugljen-dioksida, navodi se u izveštaju. Francuska i Irska su na četvrtom i petom mestu. Neke zemlje su imale niže, ali još uvek visoke emisije ugljen-dioksida, ali se nisu se rangirale po indeksu „cvetanja dece“.

Na primer, Burundi, Čad i Somalija zauzeli su prvo, drugo i treće mesto u rangu održivosti, ali 156, 179. i 178. mesto, na rang listi „cvetanja dece“.

Sjedinjene Države se nalaze na 38. mestu po kriterijumu dečijeg zdravlja, obrazovanja i ishrane. A kako se navodi, svaka zemlja na svetu ima visoke nivoe emisije ugljen-dioksida koji će ugroziti zdravu i održivu budućnost dece. SAD i Australija su, navodi se u izveštaju, među najgorim emiterima štetnih gasova.

Preporuke

Izveštaj poziva na usvajanje određenih preporuka u cilju uspostavljanja novog globalnog poretka koji će ići u korist dece. Između ostalih, zaustavljanje emisije ugljen-dioksida što pre kako bi se osigurala budućnost dece na planeti; postaviti decu i adolescente u središte nastojanja kako bi se postigao održivi razvoj; primena novih politika i ulaganje u sve sektore za rad na zdravlju i pravima deteta; uključivanje glasova dece u političke odluke i pooštravanje nacionalnih regulativa kako bi se eliminisao štetni marketing i sve to u skladu sa novim fakultativnim protokolom Konvencije UN o pravima deteta.