Lalibela: Sveto mesto etiopskih hrišćana

7. januar 2020.
U severnoj Etiopiji, visoko u planinama Lasta, na 2.630 metara nadmorske visine, nalazi se tiha, izolovana varoš – Lalibela.
ethiopia-Image-by-D-Mz-from-Pixabay--678x381.jpg
Fotografija preuzeta sa portala Danas / izvor: Pixabay

Petnaestak hiljada žitelja, pretežno pripadnika Amhara naroda, žive životom zastalim u vremenu, jer naselje je do skoro bilo bez struje, apoteke i banke, a saobraćaj gotovo nije postojao, osim kombija, magarećih zaprega i malih turističkih autobusa.

Domaćine bez izuzetka veoma raduje prisustvo sve brojnijih turista koje veoma često pozivaju u goste, nudeći kafu i inđeru, nakiseli hleb-palačinku, popularnu na skromnim etiopskim trpezama.

Ipak, Lalibela je sigurno najveća kulturna i turistička atrakcija Etiopije, zbog fantastičnih, u kamenu klesanih srednjovekovnih crkava.

One nisu klesane u stenama, već iz njih, tako da su potpuno slobodne u prostoru.

NJihova izrada je izuzetna i nigde na svetu nema ih toliko mnogo na tako malom području.

To je sveto mesto etiopskih hrišćana, gde se u polumračnim tunelima oko kamenih crkava mogu videti mnogobrojni sveštenici i vernici u širokim mantijama, gde se mogu čuti pojanja iz kripti i kapela skrivenih duboko u stenama i susresti pustinjaci koji tiho žive u mnogim pećinama kompleksa, utonuli u molitve…

Gebre Meskel Lalibela bio je najmoćniji vladar Zagve dinastije, koja je vladala Etiopijom u XII i XIII veku iz prestonice po imenu Roha. Predanje kaže da je jednog jutra majka zatekla malog Gebre Meskela u kolevci, okruženog pčelama.

Kraljica je videći u pčelama dobro znamenje, dala princu nadimak Lalibela – „koji jede med“ – predviđajući mu raskošan život. Veruje se da je Lalibela u mladosti, nakon što je otrovan, boravio tri dana u raju. Tamo mu je Gospod Bog objasnio kako da izgradi crkveni kompleks, obećavši pomoć sa nebesa.

Kada je Lalibela postao vladar, okupio je najbolje majstore i umetnike kraljevstva i započeo radove. Preko dana vredno su radili majstori zemaljski, a tokom noći menjala ih je nebeska bratija. Tako su, tvrdi priča, crkve rasle neverovatnom brzinom. Posle kraljeve smrti, u njegovu čast, grad Roha je promenio ime u Lalibela.

Predanje dalje kaže da su sve crkve podignute za četrdeset godina vladavine kralja Gebre Meskel Lalibele, od 1189. do 1229. godine. Vladar je želeo da daleko od arapskih osvajača, podigne novi Jerusalim. Kompleks je međutim toliko veliki, a crkve po stilu izgradnje toliko različite da je teško poverovati u ove priče.

Radnici su klešući crkve iz živih stena oblikovali moćne stubove koji su nosili težinu tavanica i arkada i podupirali bočne zidove. Relativno mek, crveni vulkanski tuf, materijal iz koga su crkve klesane, donekle im je olakšavao posao.

U hramovnom kompleksu Lalibele, postoje dve grupe crkava, severna i istočna, a crkva Bet Gijorgis nalazi se nedaleko od severnog kompleksa. To je sigurno najimpresivnije i najviše fotografisano zdanje, zbog svog perfektnog oblika grčkog krsta.

Ostalo je zapisano da se Lalibeli, koji je bio pri kraju svog neverovatnog građevinskog poduhvata, iznenada u snu javio sveti Đorđe. Zaštitnik Etiopije objavio se kralju kipteći od besa.

Niti jedna kamena crkva nije bila posvećena njemu! Lalibela je tada obećao da će se iskupiti i njemu u slavu podići najlepšu crkvu. Tako je i bilo…

Odlomak iz knjige „Bukirano“ autora je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.