Građani i firme u Srbiji godišnje doniraju 27 miliona evra

9. januar 2020.
Posle dugog, sušnog perioda za filantropiju u periodu posle Drugog svetskog rata, poslednjih decenija duh zadužbinarstva polako se budi.
donation-4019135_640
Ilustracija: mohamed_hassan

Poslednjih 20 godina osnovano je na desetine fondacija koje ulažu u društveno-korisne stvari, dok se u to uključuju i mnogobrojne velike kompanije.

Tako je, prema izveštaju Katalist Balkans za 2018, najveći donator pretprošle godine bio NIS sa 1,2 miliona evra, iza su Filip Moris, Koka-Kola, ali i pojedinci, poput penzionera iz Kanade Milomira Glavšića, koji je proteklih godina donirao sedam miliona evra.

Prema podacima iz istraživanja Katalista, građani i kompanije u Srbiji donirali su 27,3 miliona evra za opšte dobro.

I dok su godinu ranije najviše donirale kompanije, u 2018. godini građani su za donacije izdvojili 11 miliona evra.

Izgleda se budi i svest o dobročinstvu kod pojedinaca, što je poslednji put bilo izraženo krajem 19. i početkom 20. veka, koji se računa i zlatnim dobom srpskog zadužbinarstva.

Tada su bogati i učeni ljudi ostavljali srpskom narodu svoje zadužbine, poput Kolarca, Miše Anastasijevića, Sime Andrejevića Igumanova, Luke Ćelovića, čijom je zadužbinom osnovan Beogradski univerzitet, Nikole Spasića.

Ova poslednja je zadužbina sa najdužom tradicijom – punih 98 godina neprekidnog darivanja. Poslednju donaciju Zadužbina Nikole Spasića uručila je studentima nekoliko dana pred doček 2020. godine.

„Zadužbina već 25 godina nagrađuje najbolje studente Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu plaketom i novčanom nagradom od 35.000 dinara. Do sada je nagrađen 271 student, a za poslednjih 18 godina dali smo ukupno 5,89 miliona dinara za te svrhe“, kaže za Danas Vojin Đekić, upravitelj Zadužbine Nikole Spasića.

Zadužbina postoji i neprekidno radi od 1922. i najstariji je privredni subjekt upisan u registar APR. Osnovana je testamentom Nikole Spasića iz decembra 1912, radi gradnje bolnica i doma za sirote i iznemogle srpske građane, kupovinu najvećeg zvona za Hram Svetog Save.

Zadužbina je sagradila bolnice u Kumanovu i Krupnju, kao i Gradsku bolnicu na Zvezdari, dom u Knjaževcu.

„U poslednjih 12 godina Zadužbina je dala donacije u iznosu većem od 555.000 evra. U 2018. i 2019. za nabavku medicinske opreme zdravstvenim ustanovama i za renoviranje Crkve Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju dali smo donacije u iznosu od oko 260.000 evra“, ističe Đekić.

Tokom prošle godine Zadužbina je dala više od 18,8 miliona dinara, milion dinara Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Nišu i 1,68 miliona dinara Domu zdravlja u Žagubici za nabavku jednog biohemijskog analizatora.

Godinu dana ranije Zadužbina je donirala više od 12 miliona dinara, 2,3 miliona za Dom zdravlja u Kučevu za analizator za kliničku hemiju i 1,5 miliona Institutu za majku i dete.

Za razliku od današnjih fondacija, Zadužbina Nikole Spasića se finansira isključivo od izdavanja sopstvenih lokala i stanova, koje je osnivač ostavio radi osnivanja i rada Zadužbine, za opštekorisne svrhe.

„Zadužbina Nikole Spasića je jedina koja je u postupku restitucije, uprkos svim opstrukcijama i sprečavanjima, uspela da vrati oko 8.000 kvadratnih metara lokala i stanova u Ulici kneza Mihaila, što je oko dve trećine onoga što joj je oduzeto“, napominje Đekić i dodaje da je uprkos očekivanjima da se postupci vraćanja imovine brzo i efikasno završavaju, sa godinama opstrukcija sve veća i veća i da je sve teže ostvariti pravo na vraćanje imovine.

Pre 60 godina Zadužbini su oduzete zgrade u Knez Mihailovoj, na brojevima 19, 33, 37, 47 kao i ona na Obilićevom vencu 17. Agencija za restituciju zadužbini je vratila u svojinu 65 stanova i 18 lokala.

U novije vreme zadužbine su zamenile fondacije, kojih ima na desetine, poput Fonda B92, Trag fondacije, Deltine fondacije, Ana i Vlade Divac, te Fondacija Novaka Đokovića, koja, pre svega, poslednjih godina ulaže u to da što više dece u Srbiji dobije kvalitetno predškolsko obrazovanje.

„Rad Fondacije se temelji na uverenju da ulaganjem u rani razvoj, možemo promeniti živote dece, ali i naše cele zajednice. To postižemo otvaranjem vrtića, stvaranjem najkvalitetnijih programa i okruženja za učenje, kroz edukaciju vaspitača i učitelja i pružanjem podrške roditeljima/starateljima. Do sada smo izgradili 44 vrtića i pomogli više od 22.000 dece“, ističu za naš list u Fondaciji Novaka Đokovića.

Za 12 godina Fondacija je uložila 12 miliona evra u projekte u Srbiji koji su, kako kažu, pomogli deci, roditeljima, starateljima, vaspitačima i učiteljima. Iz godine u godinu, kako kažu u fondaciji našeg proslavljenog tenisera, donatora je sve više, jer se prepoznaje da je svaki doprinos značajan, bez obzira na njegovu vrednost.

„Zbog naših rezultata i reputacije naših osnivača, Novaka i Jelene Đoković, donatori su sigurni da je sve transparentno i da će sav novac biti uložen u projekte i programe na kojima radimo što ih dodatno motiviše da doniraju. Mislim da je najvažnije to što su prepoznali šta mi radimo, na koji način i sa kojom količinom ljubavi. Niko na ovom svetu nije uspeo sam, pa ni mi. Uz nas su stali mnogi divni ljudi i pomogli nam da se borimo za prave stvari“, naglašavaju u Fondaciji Novak Đoković.

Fondacija se finansira prikupljanjem privatnih donacija od kompanija, fizičkih lica i putem digitalnih kampanja, dok sve operativne troškove pokrivaju osnivači Jelena i Novak Đoković.

Trenutno rade na kampanji „Sezona darivanja“ koju fondacija organizuje s ciljem da se poboljšaju uslovi odrastanja i obrazovanja dece u njihovom najranijem detinjstvu

Cilj kampanje je, kako napominju, da sakupe sredstva pomoću kojih bi obezbedili da 200 dece dobije pristup predškolskom obrazovanju, a i ove godine Jelena i Novak će duplirati prikupljenu sumu.

Vrlo aktivna poslednjih 20 godina koliko i postoji je i Trag fondacija, čiji programi, kako kažu, odgovaraju na lokalne potrebe i prepoznate probleme, a pružaju podršku različitim ranjivim grupama, ulažu u zaštitu životne sredine i uređenje javnih prostora, finansiraju usluge socijalne zaštite, neformalno obrazovanje i kulturne sadržaje, doprinose razvoju solidarne ekonomije i zelenog preduzetništva.

„U prethodnoj godini smo kroz kampanju #NaDobromTragu sumirali ključne uspehe kroz različite programe. Podržali smo do sada više od 1.500 građanskih inicijativa sa više od 13 miliona evra. Samo u protekle tri godine godišnji iznos za donacije iznosio je preko 1,5 miliona evra“, ističe izvršna direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević za Danas.

U njihove projekte je uključeno između 100 i 120 grupa i udruženja koja deluju u 50 do 60 lokalnih zajednica, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Pojedinačne donacije, napominju u ovoj fondaciji, kreću se u rasponu od 3.000 evra za kratkoročne inicijative neformalnih grupa i lokalnih udruženja, do čak 100.000 evra za institucionalnu podršku namenjenu razvijenijim organizacijama za sprovođenje njihovih strateških ciljeva.

„Dobar deo građana u Srbiji i dalje smatra da filantropija nije dovoljno razvijena u Srbiji i u tome očekuju jasniju ulogu i odgovornost države, u smislu stvaranja boljih uslova za doniranje. Ohrabruje porast poverenja u domaće fondacije za koje je čulo gotovo dve trećine građana, u poređenju sa nepunih 40 odsto u 2012“, napominje Dakić Đorđević.

Trag se najviše finansira iz međunarodnih fondova i donacija privatnih fondacija u Evropi i Americi, a posebno su ponosni, ističu, na to što su uz podršku dugogodišnjeg partnera, Mot fondacije iz Mičigena, pre dve godine uspostavili prvi trajni zadužbinski fond za podršku razvoju civilnog društva i lokalnih zajednica na Balkanu.

Ko je Nikola Spasić

Rođen je 1838. u Beogradu, a posle 15 godina provedenih na zanatu otvorio je kožarsku radnju u Vasinoj ulici kada mu je bilo 27 godina. Da bi to mogao da uradi prvi i jedini put pozajmio je 500 dukata od brata svoje prve žene Leposave, Đoke Jovanovića. U njegovoj biografiji na sajtu Zadužbine piše da je tog Đoku posle pomagao do smrti kada je ovaj ostao bez ičega. Uz opančarski zanat, počeo ja da se bavi i trgovinom kože i platna, a za vreme drugog srpsko-turskog rata jedini put je sarađivao sa državom – izradio je 25.000 pari opanaka. Otkupio je krajem 19. veka deo javnog duga Srbije, a poslednjih 20 godina života bio je član UO Narodne banke, ali i predsednik UO Prometne banke. Ženio se tri puta, ali nije imao dece. NJegova zadužbina je 1939. imala za tri odsto veći kapital od Nobelove.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.