Oktobar 5, 2019
Rekosmo juče da je kosovsko otcepljenje začepilo mnoge stvari i bacilo u zasenak čitavo jedno mnoštvo subotcepljenja unutar Srbije bez pokrajina, pa je, recimo, tako Vrhovnom Biću promaklo da su se u, jeku huškanja na sabornost u Srpskoj listi, od države Srbije otcepili – beogradski taksisti.
BASARA2-15-678x382-2-1.jpg
Fotografija preuzeta sa portala Danas online

Piše Svetislav Basara

Rekosmo juče da je kosovsko otcepljenje začepilo mnoge stvari i bacilo u zasenak čitavo jedno mnoštvo subotcepljenja unutar Srbije bez pokrajina, pa je, recimo, tako Vrhovnom Biću promaklo da su se u, jeku huškanja na sabornost u Srpskoj listi, od države Srbije otcepili – beogradski taksisti.

Doduše part time. Tek toliko da izazovu haos. Na dva tri sata dnevno, posle čega se vraćaju u državni i pravni poredak Republike Srbije. Pre nego što zađem u sitnija crevca, dužan sam objasniti zašto je bitno što je taksi zulum promakao Vrhovnoj Pažnji. Evo zašto. Zato što niko drugi nema muda (ni prava) da opaža ništa što Vrhovno Biće previđa ili ne primećuje. Građane, samorazumljivo, ko jebe.

Menadžment taxi protesta upravo na to i računa, ali ukoliko se zajebe u računu, što mu se možda može dogoditi, pa se ispreči na Vrhovni put, otčepiće se taxi gužve ko bela lala, a moglo bi i degeneka biti. I to zna protestni taxi menadžment pa se otčepljuje najmanje 1 h pre nego što Vrhovno Biće krene kući sa posla.(Tj. ako kući uopšte i ide).

Nego hajde da mu vidimo šta je „meritum spora“, što reko M.M. Vučinić. Zašto taksisti uopšte protestuju? Koliko sam razabrao nezadovoljni su što Car go – koji jeftinije, brže i bolje radi ono što rade i taksisti – uopšte postoji, iako na to ima sva prava, osim ako drugačije nije naređeno „odozgo“, a izgleda da jeste.

Konkurencija jeste zaguljena stvar, naročito u sirotinjskim imperijama poput Srbije, ali ima tu dobru stranu što značajno smanjuje cene i istovremeno povećava kvalitet usluga. U Srbiji, međutim, konkurencija ima tradicionalno slabu prođu, zato Srbija i jeste „zemlja van konkurencije“, da se tako izrazim. Umesto da se za svoj deo kolača izbore primamljivijim cenama i boljim kvalitetom usluga, taksisti – slično kaunterpartima iz političke branže – gledaju kako da unište konkurente.

Beogradsko građanstvo i seljaštvo već danima besni u saobraćajnoj blokadi i nestrpljivo čeka da država – kojoj je to u opisu radnog mesta – zavede red, što državi, bar za sada, ne pada na pamet. E sad, da je Srbija država „u konkurenciji“ građani i seljaci bi se očas posla samoorganizovali i proglasili bojkot nasilničkih taksi udruženja, pala bi odluka da sedam da niko ne zove i ne zaustavlja taksije, svi bi je se pridržavali, pa bi se taksisti brzo naučili poznaniju prava. Para vrti gde burgija neće, što reko „naš narod“.

Ali pazite sad vamo. Da su ovdašnji građani i seljaci sposobni da mućnu glavom i da se samoorganizuju, zar bi ikad – osim u vanrednim prilikama – dolazili u situaciju da ih „organizuju“ i u srpske liste (svih boja) sateruju đuturumi koji nisu u stanju da kontrolišu ni svoje, kamoli taksističke postupke.

Ima tu još jedna stvar. Država koja nije u stanju da pod kontrolom drži hordu taksista, još je manje u stanju da pod kontrolom drži sopstvenu teritoriju, bilo šta, u stvari, osim Srpske liste. Nešto negde hitno treba otčepiti – ne samo saobraćaj – inače će nešto eksplodirati.


Članak je prenet sa ove stranice.