Zaštićeno područje nestaje u – saksijama za cveće

U saopštenju povodom današnjeg Svetskog dana vlažnih staništa – ritova, Društvo je podsetilo na Ramsarsku konvenciju, nazvanu po gradu u Iranu gde je potpisana 1971, s ciljem da se širom sveta zaštite vlažna i ritska područja, voda, biljke i životinje u njima.

Na teritoriji Srbije je 11 “Ramsarskih područja”, medju kojima Gornje Podunavlje Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica i Djerdap, a jedno od najznačajnijih medju njima je Peštersko polje.

Medjutim, ekosistem Pešterskog polja koje je na toj listi zbog najvrednijih visokoplaninskih tresava, ugrožen je – pešterske tresave se svakodnevno uništavaju iskopavanjem u privatnom interesu, radi prodaje treseta, navelo je Društvo.

“Neobnovljiv prirodni resurs završava u saksijama za cveće i plastenicima”, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

On je ukazao da “institucije čija je nadležnost da prate i sprečavaju uništavanje prirode i prirodnih resursa nemo posmatraju ovaj problem”.

Upozorio je da ukoliko se hitno ne zaustavi razorno delovanje na Pešterskom polju, propašće tresave, nestaće sve značajne biljne i životinjske vrste, a lokalno stanovništvo izgubiće pijaću vodu i pašnjake od kojih živi.

Objasnio je da tresave kao sundjer zadržavaju vodu u površinskom zemljištu na inače bezvodnom kraškom terenu, filtriraju vodu i obezbedjuju izdašnost pešterskih bunara i izvora.

Na pešterskom polju je 360 vrsta biljaka, 215 vrsta ptica, 122 vrste dnevnih leptira, te je to zato Specijalni rezervat prirode.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je pozvalo Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Inspekciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarsta i energetike i Opštinu Sjenica da spreče dalju eksploataciju i uništavanje treseta na Pešterskom polju.