Politički život i smrt

11. November 2019.
Deset saveta strankama koje hoće da osvoje vlast – beleške uz “Slovo o slobodi” Božidara Grujovića, for dummies.
800px-Election_MG_3455---Co
Foto: Rama [CC BY-SA 2.0 fr (https://creativecommons.org/licenses/by-sa/2.0/fr/deed.en)]

Piše: Novica Milić

 

  1. Čitajte: Počnite od Makijavelija. Ako je Spinoza svojevremeno, taj pisac velike Etike, za Makijavelija rekao da je posredi “jedan od najpametnijih ljudi, koji nam je dao mudre savete kako da osvojimo i očuvamo slobodu”, nemate se čega bojati, osim površnog čitanja i ignorancije. Čitanje je razmišljanje, a Makijaveli je umeo da čita znake vremena kako bi, prividno savetujući vlastodršce, zapravo nama pomogao da jasno vidimo kakvi su i da sačuvamo naše slobode. Čitajte sve, a najviše dobre knjige. Politika se uči čitajući političku istoriju i političku misao. Nemojte biti poput naših političara “barbarogenija”, koji sve znaju jer su tako uobrazili. Tu su većinom neznalice i barabe. Makijaveli je opisivao najopasnije barabe u svojim delima, barabe koje su bile opasne jer su znale. Možete se od takvih sačuvati samo ako znate više od njih. Zato čitajte, ako ne baš Makijavelija, jer vam nije po ukusu, a onda Slobodana Jovanovića. Da, počnite sa Slobodanom Jovanovićem. Makijavelija čitajte posle. A posle njega, opet se vratite Slobodanu Jovanoviću. (Pre svakog početka pročitajte “Slovo o slobodi” Bože Grujovića. Bilo je to “Slovo” objavljeno u memoarima prote Mateje. Onda je odatle, u narednim izdanjima, nestalo; nekoliko listova je izgubljeno. Srbija je zaboravila na Božu Grujovića, najvećeg i najmudrijeg među nama. Da, baš tako: najvećeg i najmudrijeg. Moje napomene su samo trice i kučine “za neupućene”, for dummies. )

 

  1. Čemu služi vlast (kad služi): Ako želite da osvojite vlast, računajte da će i vlast da osvoji vas. Zato, ako i kad osvojite vlast, nastojte da osvojite slobodu; ali ne za sebe nego za sve ostale osim sebe. Biti na vlasti ne znači biti slobodan; to znači dati slobodu drugima. Biti na vlasti, to samo i jedino znači preuzeti odgovornost za slobodu drugih. Budite zato odgovorni, ali to uvežbavajte i kad ste na vlasti i kad niste. Malo je odgovornih na vlasti; nastojte da to budete, vežbajte se u tome. Nema druge dobre politike nego politike odgovornosti. A odgovornost znači da se brinete o slobodi ostalih i znači, ništa manje, da postavljate prava pitanja i da tražite istinske odgovore.

 

  1. Politika kao tržište: Među pravim pitanjima najpre dolazi ovo: kakvo je političko tržište na kojem nastupa moja stranka? Jer je vaša stranka na tržištu, političkom tržištu; prošlo je vreme kad ste mogli, kao komunisti ili fašisti, koji nisu uopšte marili za slobodu, računati da ste jedina stranka. Danas se slobode stvaraju, ako hoćete – proizvode. Šta vi stvarate, šta proizvodite? Kome je namenjen vaš proizvod? Zato prvo što treba da uradite jeste da ispitate tržište. Koristite metode ispitivanja političkog tržišta, najpre unutrašnjeg, a onda i spoljašnjeg. Nemojte od stručnih agencija koje se bave ispitivanjem tzv. javnog mnjenja tražiti da se raspitaju okolo “za koga biste glasali na izborima”; to direktno pitanje je i uvredljivo i pogrešno postavljeno. Pitajte važnije stvari, odnosno ispitajte koje su sve socijalne, ekonomske, životne vrednosti – orijentiri prema kojima ljudi upravljaju svoje nade i želje, potrebe i očekivanja. Idite okolo i pričajte s ljudima, pitajte ih koje realne dnevne i sedmične probleme imaju. Ne o čemu maštaju nego šta žive. Da li je hrana koju im deca jedu dovoljno zdrava i koliko na nju troše; kakav im je prevoz od kuće do posla i kako uspevaju da parkiraju auto? Da li ih šef i kolege na poslu kinje i šta bi moglo da se uradi, pa da im posao bude manje tegoban? Koliko i kako su spremni da pomognu svojoj okolini i, ako nisu, zašto nisu? Da li im je okolina zagađena – otpacima, lošim vazduhom, bukom, agresivnošću, nasiljem, verbalnim i svakakvim – i šta bi oni učinili da se to smanji, sredi, otkloni? Ne pitajte ih o Kosovu; ni vi ne znate šta biste s Kosovom; ni Kosovo ne zna šta bi sa sobom. Ne pitajte ih ni o Evropi, Americi, Rusiji, Kini jer ni vi ne znate šta ćete s Evropom, Amerikom, Rusijom, Kinom, a ne znaju ni pametniji od vas. Pitajte ih o onom navodno malom, od čega se sastoje vaši i njihovi stvarni životi. Pitajte prava i stvarna pitanja.

 

  1. Bez krupnih reči i još krupnijih ideja: Kad dobijete odgovore, nacrtajte grafikone, izvucite vektore, hvatajte trendove – napravite socijalnu, pa time i političku mapu društva. Da li su vrednosni orijentiri sasvim desno, izrazito konzervativni, ili su manje desno, tradicionalistički, ili po sredini, tolerantni i liberalni, ili su levo, reformski i pobunjenički? Čitajte podatke, naučite da ih tumačite. Naročito su važni tzv. markeri – tačke u kojima se ukrštaju sasvim konkretne teškoće i potrebe ljudi. Nema ih mnogo – podataka treba da je mnogo, ali markera malo, jedva desetak – i to su uporišta za vašu političku produkciju. Manite se deklarativnih programa, svi ih imaju i malo kome šta znače. Vaši planovi treba da su konkretne akcije, što više lokalne, što bliže zemlji. Visoka nebesa politike, to su oblaci od kojih se ne živi. Ne bojte se opasnih uvida i neočekivanih odgovora. Čak ni toga da je sloboda nisko na vrednosnoj lestvici ljudi, a da vrednost odgovornosti malo ko razume. Jer ljudi malo ima iskustva sa slobodom i sa odgovornošću, one su im učinjene teškim i nerazumljivim. Manite se i velikih definicija slobode: uzmite da je sloboda moć da se upravlja vlastitim životom, a odgovornost briga za druge, i to će biti dovoljno. Uvek polazite od istine, a istina je u podacima šta ljude muči i šta bi uradili da umanje tu muku. Uvek počnite od podataka, činjenice su istinsko tlo po kojem hodate.

 

  1. Akcija, a ne reakcija: Za konkretne planove i akcije potrebni su vam konkretni ljudi. Šta, reći će neko, zar ljudi nisu konkretni? Žao mi je, ali u strankama vidim vrlo apstraktne ljude, ljude vođene apstrakcijama kao što su “glavni odbor”, “opštinski odbor”, naročito “predsednik”. “Glavni odbori” naših stranaka su uglavnom brbljaonice visokoparnih fraza ili svađalačke pozornice, intrigantski klubovi, presipanje šupljeg u prazno, ćerdanje najskupljeg resursa (vremena), a čine ih umišljeni stranački “baroni”, oni kojima je sujeta odavno pojela pamet; takvi su i ostali “odbori”, a naročito “predsednik”. Čemu jedan “predsednik” može da “predsedava”? Pustinjom koja raste? Manimo se krupnih reči, sedenja i sujeta. Ako ste u politici, vi ste na službi drugima. Vama su reči oruđe za konkretne akcije da se popravi život; vi ste javni službenik, sluga ostalih. Vi ne sedite nego se krećete i predvodite ako ste u pokretu. Sujeta je najgori neprijatelj pameti. Neće vas visoko držanje čela učiniti mudrim. Iznad svega: imajte aktivne i pozitivne programe, a na vlast reagujte tek usput. Tako je Imamoglu pobedio Erdogana u Istanbulu. Računajte da mudrosti u kolektivima, pa i stranačkim, nema; i da se do ravni koja se zove pamet tek treba uspeti. Ne toliko na rečima koliko činjenjem. Pamet je kad su reči tu da se pitaju, a odgovori dati u delanju.

 

  1. Borba: Politika jeste borba, ali nije rat. Cilj nije uništenje protivnika nego pobeda nad suparnikom. Čime se vodi takva borba? Pošto ste počeli od istinitih podataka koji treba da vas odvedu do valjanih akcija, ono što budete činili biće politički marketing. Nemojte o marketingu misliti onako kako misle naši marketinški “stručnjaci”, bahati amateri, čede jovanovići ili čupići, izgubljeni u svom biznisu ili zaostali u svom socijalističkom razvoju. Marketing je ozbiljna nauka i ozbiljan zadatak. Pođite od toga da vaš suparnik to zna bolje od vas, zato je on na vlasti, a vi niste. Čitajte knjige iz marketinga kako biste saznali da je marketing: a) ispitivanje potreba ljudi; b) oblikovanje svoje ponude; c) plasiranje ponuđenog i praćenje šta ljudi čine s vašim proizvodom; d) pronalaženje novih ponuda za nove potražnje; e) planiranje resursa, vaših i tuđih; f) ispitivanje kuda i kako dalje. Jer, vaša je politička ponuda jedna od mnogih. Ako ne znate kako da je stvorite, nemojte se ni upuštati na utakmicu na političkom tržištu. I mislite o svojim i tuđim biračima kao potrošačima, o politici kao o supermarketu, a ne kao o sceni na kojoj ćete glumatati umišljenu veličinu. Nemojte uopšte glumatati; budite proizvođač i budite reklamer vlastitih dobrih proizvoda.

 

  1. Mediji: Nemate medije preko kojih ćete plasirati svoju političku robu? Pa stvorite ih. Kod nas su mediji uglavnom praznoglavi, dosadni i manje-više isti. Stvarajte nove, internet vam je saveznik, umrežavajte audio i video, reči i akciju. Naročito stvarajte lokalne medije. Neka glavnina vaših novčanih sredstava, posle izdašne potrošnje na istraživanje vrednosnih orijentira potencijalnih kupaca vaše robe, bude usmerena na stvaranje novih medija. Ne računajte previše na tzv. profesionalne novinare; kod nas je takvih malo. Najviše je novinara nedoučenih, umišljenih, izvikanih, koji takođe stalno presipaju iz šupljeg u prazno. Računajte na novinare građane, na to da svako ko ima mobilni telefon može da bude televizijski – tačnije: video-reporter. Napravite timove za tehničku edukaciju i negujte građansko, a ne “profesionalno” novinarstvo. Mediji su ono što su oduvek i bili: posrednici. Ako vi ne stvorite medije za sebe i građane, niko neće. A stranka neka vam bude medijsko oruđe, umreženo u timove, umreženo prema okolini. Obraćajte se stvarnim ljudima, a ne “prosečnom građaninu”. Nema takvog; postoje samo ovi i oni, ovakvi i onakvi, živi ljudi koji vape za istinom. Dajte im istinu.

 

  1. Finansije: Smišljate nove načine za prikupljanje novca za vaše akcije. Neka vam sve finansije budu javne, svima na uvid. Budite štedljivi, dajte primer. Ako imate bogate donatore, neka slađa para bude od onih koji malo imaju nego od onih koji mnogo imaju. I neka svaka para koju dobijete ostavi traga: i u računima i u vašim delima. Politika nije ni jeftina ni skupa ako je uzmete kao ekonomiju koja treba da proizvodi valjana dela, slobodu i odgovornost, ako ima učinka i ako je svima pregledna (“transparentna”). Ako hoćete da se obogatite, bavite se biznisom. A ako vam bavljenje politikom bude biznis, bićete još jedna stranka-preduzeće, korumpirana stranka-mafija. Previše je takvih okolo. Pobedićete samo ako sve to ne budete. Pobedićete ako ste drukčiji. Pobedićete ako pare uložite u pobedu “niske” politike, a ne u glumljenje “visoke” politike. Stranka je oruđe da osvojite vlast, a vlast je oruđe da pojedincima u društvu obezbedite slobodu i sačuvate ih od neodgovorne, uvek preterano moćne države. Moć dajte životu, državu ograničite, vlast ustavite. Tome služe i ustav i zakoni. Ako su pravedni i promišljeni. To jest, kad su suvisli, što kod nas još uvek nije slučaj. I ne verujte rečima na papiru, institucije nisu toliko u izglasanim zakonima koliko su u pravednim postupcima.

 

  1. Levo-desno: Nastojte da budete u sredini, tamo je politika slobode. Kod nas su svi levo ili desno i trče da što pre budu krajnje levo ili desno, ekstremi; niko neće u sredinu. Da saznate gde ste na političkom spektru, gledajte po čemu je vaša orijentacija slična u evropskom spektru stranaka. Jeste li sličniji socijaldemokratama, ili liberalima, ili konzervativcima? Levim ili desnim liberalima? Manite se stare hrišćanske i prežvakane ideje “socijalne pravde”, levica je reformatorska, za pravnu jednakost, društvene promene, nove forme života i za ekološke akcije. Desnica je, ako je pametna i ne hrli prema krajnosti već prema sredini, za očuvanje sloboda, za ekonomsko snaženje pojedinaca i preduzeća, za državno jedinstvo i uvećanje moći. Ostavite se verbalnog patriotizma, a naročito povišene nacionalne temperature. Ne busajte se u svoje etničke grudi, šuplji zveče; svaka budala to može. Negujte pamet tako što ćete poštovati ostale i brinuti o budućnosti svoje dece, ako je ikako moguće u zemlji u kojoj živite. Tako radi svaki pravi patriota, bio on levi ili desni. Vi ste šta ste i budite dobar Evropljanin. (Ma šta Evropa, koja nije uvek slatka kakvom se predstavlja, mislila o vama. )

 

  1. Stranka: Nemojte nikad reći da je nešto “politički motivisano” (pa da zato valja ili, češće, ne valja). Sve je politički motivisano. Recite da je nešto “stranački motivisano” jer tako se definiše politički interes, stremljenje i akcija. Nisu svi isti u politici, mada su vrlo slični. Vi ćete nastojati da budete drukčiji. Ako na vas krenu đonom, slobodno đonom i uzvratite. Ako na vas lepim, odgovorno lepim i uzvratite. Na vama je da stranku ustrojite kao falangu ili kao mrežu aktivnih timova; savetujem, iz više razloga, ovo drugo. Politika ne valja kao privilegija, ona mora biti sloboda planiranja i odgovornost činjenja – odgovorna sloboda kojoj vi poklanjate vreme, energiju i resurse. Ali nemojte sve dati za politiku, postaćete šuplji i dosadni, neinventivni i oglupaveli. Nije politika sve. Nemojte dozvoliti da vam politika bude sve. Još manje je stranka sve. Nađite vreme za čitanje. Kupite ženi cvet i izvedite je u šetnju. Igrajte fudbal sa svojom i tuđom decom. Vozite bicikl, obiđite omiljena mesta van grada, uživajte u čistom vazduhu i kuvajte sebi ukusniju hranu. Neka vas susret s nepoznatima obraduje, a ne uplaši. Politika je još uvek nužno zlo i bavite se njome od nevolje. Ako ne osvojite vlast, a sledite savete ovog okorelog liberala, znači da ste ili glupi ili vas više zanima da muljate nego da odgovorno vladate i slobodno postupate. Svejedno, niste ni za šta.

Jer je nevolja velika, a sloboda još daleko. Odgovor je već u pitanju, samo ako je ono pravilno postavljeno. Budite ljubopitljivi.

 

Božidar Grujović: Slovo o slobodi

Zakon je volja vilajetska, koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda, a zlo zaprešćava. Prvi, dakle, gospodar i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakonom moradu i gospodari, poglavari i sovjet praviteljstvujušći (obšča kancelarija) i svjašćenstvo, i voinstvo, i sav narod biti; i to pod jednim i tim istim zakonom.

Zakon dobre, zaslužene da nagradi; a zle, nepokorne, lenjive u službi da kaštiguje. Zato zakon razuman i pravedan mora biti.

Nisu znali šta je zakon, zakon velim graždanski. Zakon je vilajetu to, što jednom čoveku rana, piće, vazduh, odelo, i kuća; to jest kako čovek kad rane i pića i proče nestane umreti mora, tako i vilajet bez zakona mora da propadne, da opet u robstvo dođe, i da se sa svim rastrgne i pogine. No zakon tako kao i rana, mora dobar biti. A kako ćemo mi taj dobar zakon napraviti, pod kojim će vilajet čestit i srečan biti, krepko i tverdo stajati, i od kolena na koleno slavniji i čestitiji biti. Na prvo pitanje treba pametno da odgovorimo. Jerbo od ovoga i sreća i nesreća narodna zavisi.

Ovo nas i srce i duša naša najbolje naučiti može. Čemu je svaki razuman čestan i pošten čovek pokoran, i što on do smrti svoje slušati želi. Svaki će reći, ja sam pokoran razumu i pravdi. Ove ću do smerti moje i gladan i žedan, i go i bos, verno slušati. Svaki čovek ovo, svaka žena i dete ovako govori, u serdcu svome: zapovedaj mi razumno i tvori mi pravdu, pak ću za te u nuždi i krv proliti. Može li štogod na svetu lepše, slađe i milije biti, nego kad i krivac osuđeni rekne svome sudiji: Ti si mi razumno i pravedno sudio, svaku ću pretrpiti.

Razum dakle i pravda jesu dve polovine blagopolučija. Gde razuma i pravde nema, tu nema zakona.

Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u Srbiji ova dva rada: razum i pravdu i da ih dobro ukrepimo sa celom našom snagom, da se svaka sila i snaga njima pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon, da nam prvi gospodar i zapovednik bude. Ona da zapoveda i gospodarima, vojvodama, sovjetu, svjaščenstvu, vladikama, svakome malomu i velikomu. On će nas braniti, i svobodu i voljnost sačuvati.

Gdi je dobra konstitucija, to jest gdi je dobro ustanovljenije zakona, i gdi je dobro uređena vlast pod zakonom, tu je sloboda, tu je voljnost, a gdi jedan ili više po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju, no ono što hoće čine, nema sigurnosti, nema dobra, već je onde pustakluk i ajdukluk samo pod drugim imenom.

To jest nitko u narodu da nema vlasti ni najmanjem siromahu zla činiti; a osobito onaj, koga je narod za sudiju i zapovednika izbroi, ne samo da ne sme ni najmanje zlo činiti, nego mora u svakoj priliki dobro činiti, inače to nije dostojan sudija i poglavar biti. – Prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje, i čest svoju. – Sigurnost 1. života, 2. imanja, i 3. česti, svaki, da i ono dete koje se ješče rodilo nije, ište od zapovednika, i ako poglavar svima njima život, imanje i čest sačuvati neće, ili ne može, nije dostojan poglavar biti.

Vtora dužnost poglavara jest osvoboditi neosvoboždene, i svobodu vilajetsku sačuvati, jerbo nam u svobodi dvaput mio i sladak život. Svoboda nas razlučava od zverova, i rob gori je od zvera, jerbo čoveku robu ono se oduzima, što ga čini čovekom. Bolje je ne živeti, nego u poganom ropstvu biti. – Svoboda, svoboda nas ljudima čini – svoboda i voljnost daju vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost, i pravosudije. Ona starešinama daje ljubezno k mlađim otečesko srce, ona svjaščenstvo prosveščava, i ruke njihove na blagoslovenije svobodnoga stada svoga vozdviže.

Svoboda sovet narodni umudrava, svoboda svakoga obogaščava; svoboda orača u polju, pastira kod stoke, putnika na putu, vojnika na vojsci i domaćina kod svoje kuće veseli i utešava, i mio mi život čini! U svobodnoj zemlji u polju bolje rodi, i marva se bolje plodi, lep hleb jede, i dobro vino pije!

Jednom rečju gde nema svobode tu nema života.

(Božidar Grujović je ovo “Slovo o slobodi” spremio kao govor za sednicu Praviteljstvujušćeg sovjeta 15. avgusta 1805, čiji je bio prvi sekretar. Došao je kao dobrovoljac u pomoć oslobađanju od Turaka, kao prvi visokoškolovani Srbin iz preka, imenom Teodor Filipović, u Srbiji prozvan Božidar Grujović. Bio je poreklom iz Vrela, iz valjevske nahije, a rođen u Rumi, podno Fruške Gore. Doktorirao je prava na Peštanskom univerzitetu, bio profesor juristike na Harkovskom univerzitetu, a umro u 29. godini 1807)

Članak je prenet sa portala Novi Magazin.