Dolazak diplomatskih specijalaca

Piše: Boško Jakšić

Gotovo da je zaboravljeno da je predsednik Joe Biden u prvim danima mandata, u razgovoru sa Angelom Merkel, na iznenađenje mnogih pomenuo Zapadni Balkan.

Washington je iz najmanje tri razloga zabrinut: pravcima u kojima se region kreće, rastućim uticajem Rusije i Kine i slabostima politike Evropske unije. Kako bi popravio situaciju, šef Bele kuće odlučio se na veliko personalno resetovanje i za Balkan uputio prekaljene diplomatske specijalce.

BLOKIRANJE “MALIGNIH UTICAJA”

Amerika se “vraća na Balkan”, kako se često čuje, ali pitanje je kada ga je napustila da bi mogla da se vrati? Činjenica je da su SAD u regionu bile izuzetno aktivne u vreme ratova i kriza 1990-ih i da su se posle 2008. povukle u verovanju da EU može da integriše Zapadni Balkan.

Umesto toga, usledila je decenija demokratskog nazadovanja, a reforme su zastale. Pokazalo se da “evropski način” troši mnogo vremena, čime je zamagljen cilj koji bi morao da bude jasan sve do njegovog kompletnog ostvarenja: čitav region u EU, poželjno i u NATO-u.

Sve to vreme Amerika je bila prisutna, Hrvatska ne bi postala članica EU i ne bi čitav Zapadni Balkan – sa izuzetkom Srbije i BiH – danas bio u NATO-u. Severna Makedonija ne bi rešila svoj spor oko imena sa Grčkom. Srbija i Kosovo ne bi održavali dijalog, koliko god on bio usporen i neefikasan.

Ako bi pravili kroki američkog pristupa Zapadnom Balkanu, on se nalazi u zajedničkom saopštenju izdatom posle susreta državnog sekretara Antonyja Blinkena i šefa evropske diplomatije Josepa Borrella.

Ističe se saglasnost o jačanju zajedničkih napora i podrške napredovanju regiona prema EU. Akcenat je, u skladu sa američkim prioritetima, na konsolidaciji demokratskih institucija, zaštite osnovnih prava i napredovanja vladavine prava.

Poziva se na otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije bez odgađanja. Daje se podrška teritorijalnom integritetu BiH uz rastuću zabrinutost zbog uočljivog porasta retorike podela. Evropsko posredovanje oko kosovskog konflikta smatra se bitnim za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Sve političke snage u Crnoj Gori pozivaju se da zajednički rade na reformama neophodnim za članstvo u EU.

Pod senkom rata u Ukrajini, Bidenova administracija želi da ubrza rešenja dva ključna problema: kosovske krize i zaoštravanja situacije u Bosni i Hercegovini, gde, uz podršku Moskve, agresivni separatizam lidera Republike Srpske preti stabilnosti čitavog regiona.

Washington je odmah po useljenju novog predsednika u Belu kuću počeo da popravlja odnose sa saveznicima u EU i u NATO-u koje je njegov prethodnik Donald Trump ozbiljno oštetio, ali pitanje je koliko koordinacija može da bude efikasna na Zapadnom Balkanu.

Okvir američkog delovanja u sadejstvu sa Unijom bio je sužen jer u Bruxellesu dugo samo ponavljaju obećanje dato pre 19 godina na samitu u Solunu, dok su zbog unutrašnjih neslaganja izbegavali da odrede rok prijema šest balkanskih zemalja. Time je lagano gašen ozbiljan stimulus, pa su u SAD-u rasli nestrpljenje i strah da bi vakuum dodatno mogle da popune Kina i Rusija.

U Washingtonu kalkulišu da Rusija ne odustaje od namere da destabilizuje Balkan, a od izbijanja rata na istoku Evrope ta mogućnost postaje realnija. Iako su prioriteti Vladimira Putina usmereni na Ukrajinu, on bi mogao da pokuša da izveze konflikte u region da bi skrenuo pažnju od rata i da bi oslabio obnovljeni entuzijazam za širenje EU računajući da nisu sve članice Unije blagonaklone prema Bosni, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji ili Srbiji.

Blokiranje “malignih uticaja” sa Istoka postalo je prioritetni cilj diplomatije SAD-a i pre ruske invazije. Balkan je pretvoren u jedinstveni izazov Zapada u globalnom rivalstvu sa Istokom.

Da Amerika nije spremna da skrštenih ruku posmatra kako Kremlj jača svoj uticaj u Srbiji i Republici Srpskoj, dok Kina prodorom Inicijative pojasa i puta pokušava da kroz investicije izveze svoj model centralizovane autoritarnosti, potvrđuju i promene američkog diplomatskog tima za Zapadni Balkan.

Novi ambasadori došli su u Beograd, Prištinu i Sarajevo, a uskoro i u Podgoricu. Tu je onda i Gabriel Escobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. “Ceo region Zapadnog Balkana, sa 125 milijardi dolara bruto društvenim proizvodom, 20 miliona stanovnika, oko pet odsto privrednog rasta, jeste jedan od regiona u Evropi s najvišim rastom”, poručio je svojevremeno Escobar.

Nije se slučajno ekipi balkanskih veterana – u kojoj svi govore jezike regiona, a zajedno imaju više od sto godina bavljenja Zapadnim Balkanom – našao i James O’Brian u funkciji koordinatora za politiku sankcija. Biden je potpisivanjem izvršne naredbe u junu 2021. dozvolio dodatne kaznene mere u borbi protiv korupcije na Balkanu u kojoj prednjače Bosna, Kosovo i Srbija.

Biden je Christofera Hilla izvukao iz penzije da bi ga imenovao za ambasadora u Srbiji računajući na njegovo veliko balkansko iskustvo. Bio je u Beogradu 1970-ih u ekonomskoj sekciji ambasade, kasnije se vratio za region kao zamenik šefa misije u Tirani i ambasador u Makedoniji.

Zajedno sa Richardom Holbrookeom u Rambouilletu učestvovao je u pregovorima režima Slobodana Miloševića i Zapada koji su doživeli krah i predstavljali uvod u bombardovanje SR Jugoslavije zbog odgovornosti za kosovsku krizu.

Hill će se baviti raspetljavanjem kosovskog čvora, a istim intenzitetom i uveravanjem Aleksandra Vučića da Srbiju – koja važi za najsnažnijeg partnera Rusije i Kine u regionu – vrati njenom prvobitnom geostrateškom opredeljenju: EU i Americi koja je u poslednje dve decenije u Srbiju uložila milijardu dolara.

U BiH je od februara ambasador Michael J. Murphy, još jedan veteran balkanske politike koji je od 2006. do 2009. bio šef Političkog odeljenja u Ambasadi SAD-a u Sarajevu, a pre toga zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

Iako je strastveno posvećen izučavanju istorije, ambasador Murphy će poznavanje regiona morati da stavi u funkciju budućnosti, mira, prosperiteta i pomirenja tri konstitutivna naroda i sprovođenja Mirovnog sporazuma iz Daytona koji je, po njegovim rečima, zaslužan za 26 godina mira, “ali ne možemo ga uzeti zdravo za gotovo”.

Stavovi i dalje deluju poprilično načelno, što se videlo po izjavi specijalnog američkog izaslanika za Bosnu Matthewa Palmera koji je u Sarajevu rekao da SAD nisu tu da osiguraju konkretno rešenje, nego da pomognu da situacija ne eskalira.

Bosna ostaje kao poligon serijskih promašaja zapadne politike. Amerikanci i Evropljani tek treba da se suoče sa činjenicom da tri decenije politika i strategija zasnovanih na izgradnji liberalnih institucija nisu urodile plodom. Nacionalizam je taj koji trijumfuje. Zazor Srba i Hrvata od tzv. bošnjačkog unitarizma je nacionalne, a ne političke prirode i pokazuje koliki je strah od građanske države u kojoj bi svi nacionalisti izgubili monopole moći koje danas imaju.

PRIORITETI

Deo Bidenovog paketa je i Jeff Hovenier, od januara ambasador u Prištini od koga se očekuje da inicira rešenja za nerešene probleme regiona, pre svega spor Srbije i Kosova koji prati od vremena kada je 1999. bio član američke delegacije na mirovnim pregovorima. Službovao je u Ambasadi u Zagrebu, bio u sastavu specijalnog izaslanika UN-a za Kosovo, a neko vreme je proveo u Srbiji i Crnoj Gori.

Dok čuva “kao kamen čvrste” odnose sa Kosovom, u koordinaciji sa ambasadorom Hillom pokušaće da privoli Beograd na to da prizna nezavisno Kosovo, što će biti đavolski teška misija.

Iskustvo trojice ambasadora je nesumnjivo dobrodošlo, ali biće im neophodno mnogo kreativnosti i autoriteta da bi se ostvario progres. Iako novi tim pripada vremenima 1990-ih, od njih ne treba očekivati da vode politiku iz tog vremena.

Sa novim timom Amerika će dejstvovati sa osveženim angažmanom, često i u svoje ime, što svakako ne isključuje saradnju Evropske unije oko kosovskog problema, bugarske blokade Albanije i Severne Makedonije, Nemačke u slučaju Bosne ili NATO-a za situaciju u Crnoj Gori.

Njihovi prioriteti, kako su ih definisali tokom saslušanja u Senatu, gotovo su identični: podrška evroatlantskim aspiracijama, podrška reformama za uspostavljanje pravne države, borba protiv korupcije, reforme koje će promovisati rast, trgovinu i investicionu saradnju sa SAD-om, blokada malignih uticaja Rusije i Kine.

Misija “Bidenovih specijalaca” na Balkanu biće kombinacija odlučne diplomatije, nagrađivanja uspeha, ali i kažnjavanja, za početak individualnim sankcijama.

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.