Dok sat otkucava

Piše: Sonja Ćirić

Sve je počelo gostovanjem Jelene Trivan, predsednice Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS), na TV Hepi, tokom kojeg se razgovor o njenom iskustvu sa koronom prelio na odnos Ministarstva kulture prema FCS-u. Ministarstvo sahranjuje FCS, rekla je Trivanova, a optužbu argumentovala podacima da je Ministarstvo u decembru smanjilo budžet FCS-a za 12 odsto, da filmadžijama nije uplatilo ugovorene obaveze, i da je u vreme kada je država zbog korone institucijama smanjila budžet za 20 odsto samo FCS-u smanjeno 35 odsto.

Ministarstvo je uzvratilo saopštenjem koje od naslova “Neukost i bahatost Jelene Trivan” pa do poslednje tačke, ne deluje kao da ga je pisala pres-služba kako se tvrdi u potpisu, već neko ko je zainteresovan da lično odgovori na optužbe i rado koristi ironiju. U saopštenju se, osim podataka kojima je namera da demantuju navode Jelene Trivan, kaže i da je Jelena Trivan “obuzeta čudnom jarošću, bacala na Ministarstvo kulture drvlje i kamenje”, i da “uvaženi doktor Filološkog fakulteta i u prošlosti član raznih političkih stranaka, izgleda veruje da su politička aktivnost i bliskost vlasti alfa i omega svakog preživljavanja na javnoj sceni, a da je upućenost u posao koji se obavlja samo nepotrebni teret u političarenju i politikanstvu”. Usledilo je otvoreno pismo Jelene Trivan u kome između ostalog tvrdi da su dosadašnja ulaganja u film jedino i isključivo “rezultat napora premijerke i Vlade Republike Srbije da vrate srpski film na mesto koje mu pripada, i to uz stalne opstrukcije nadležnog ministarstva”.

Pomislilo bi se da se Trivanova i Ministarstvo bore za dobrobit srpskog filma i kulture, pa da zato na putu ka željenom cilju ne biraju sredstva. Međutim, izbori će uskoro, a to menja prioritete.

Zato, da se ne lažemo: biće da se u saopštenju Ministarstva bliskost Jelene Trivan i vlasti ne pominje samo informacije radi, već radi aluzije da zasluga za uspeh FCS-a pripada vezama Jelene Trivan sa Vladom. Isto važi i za drugu stranu ovog sukoba: ni Trivanova nije slučajno istakla opstrukcije Ministarstva kulture koje sputavaju razvoj domaćeg filma, niti je pohvalila premijerku Brnabić u tekstu gde je pohvala, pa i ako je osnovana, neprimerena.

Predsednica Vlade i ministar kulture Vladan Vukosavljević, ma koliko da se uvažavaju, nisu u saglasju (ministar ne prihvata premijerkin Savet za kreativne industrije poznat u javnosti kao drugo ministarstvo, a ona njegove izjave protiv rijaliti programa), a kulturna javnost je podeljena na “Anine” i “Vladanove”. U kontekstu izbora, to nije nevažno. Samo što u ovoj priči ne bi trebalo da se radi o izborima i izboru nove vlade već o srpskom filmu. Ali koga sad, dok sat otkucava, film uopšte zanima.

Tekst je prenet sa portala Vreme.