Veran Matić – Napad na novinarku Čongradin je morao da bude sprečen

Piše: Veran Matić

Najavljen je divljanjem pripadnika desničarskih organizacija tokom proteklih nedelja i meseci, konstantnim pretnjama novinarima, drastičnim ometanjima izveštavanja uživo novinara N1, ali i nesankcionisanom agresivnošću prema pripadnicima nevladinih organizacija i novinarima na mirnim protestima.

Juče je novinarka Snežana Čongradin, sa manje od metar odstojanja, prvo direktno psovana, a zatim i vređana od pripadnika organizacije Levijatan.

Desničar napao novinarku Danasa dok je izveštavala sa protesta kod Doma omladine (VIDEO) – Društvo – Dnevni list Danas

U takvim okolnostima, udarac je bio očigledan nastavak onoga što mu je prethodilo u situaciji u kojoj pripadnik policije u civilu, koji je stajao neposredno pored aktera, nije ni pokušao da zaustavi taj udarac. Pomenuti policijac nije sprečio niti zaustavio napad nasilnika za kojeg postoji dovoljno svedočanstava da se tako ponašao i na ranijim skupovima, zbog čega bi već morao da bude u evidenciji posebno agresivnih koji predstavljaju jasnu opasnost na ovakvim događajima. Policajac u civilu je nasilnika odveo tek nakon incidenta i napada na novinarku. Dodatni ozbiljan propust je da se, nakon učinjenog krivičnog dela koje se odvijalo u živom prenosu pred brojnim svedocima na licu mesta, apsolutno niko od predstavnika vlasti nije obratio Snežani Čongradin kako bi od nje uzeo neophodne podatke, iskaz i dokaze pošto je snimila napadača. Niko se nije potrudio da pribavi podatke i snimke od ostalih prisutnih koji su snimili ovaj napad kako bi se pokrenuo krivični postupak za više nego očigledno krivično delo. I dok ovo pišem to se još uvek nije dogodilo. Dovoljno da se već u ovoj fazi okarakteriše kao skandal.

Iz ličnog iskustva znam da pasivno ponašanje pripadnika MUP-a na brojnim događajima koje organizuju nevladine organizacije (a koje konstantno agresivno ometaju pripadnici desničarskih organizacija) ostavlja više nego dovoljno mogućnosti da se dogode napadi na predstavnike nevladinog sektora i na medijske radnike koji izveštavaju sa tih skupova.

Tokom proteklih godinu dana bio sam na više uredno prijavljenih antiratnih skupova čiji su učesnici ometani od strane neprijavljenih kontraskupova desničarskih organizacija, blagonaklono tretiranih od strane predstavnika policije koji su agresivnim desničarima dopuštali da ostvare fizički kontakt sa mirnim demontstrantima. Dozvoljavali su drastično zastrašivanje i ugrožavanje bezbednosti, kršenje javnog reda i mira, uznemiravanje učesnika mirnog skupa i slučajnih prolaznika. Takvim stavom, policija kao da je svesno prepuštala „lice mesta“ generatorima neposrednog sukoba, dozvoljavajući da umesto državnih organa oni određuju pravila i način kako će se skup odvijati, uskraćujući time zaštitu mirnim demonstrantima da realizuju događaj koji je uredno prijavljen.

Na taj način se policija stavlja ne u funkciju očuvanja javnog reda i mira, već u „obezbeđivanje“ da se taj red i mir kanališu od strane agresivnih aktera. Takvim pasivnim pristupom oni suštinski motivišu napadače da budu još agresivniji, kao tokom jučerašnjeg incidenta ispred Doma omladine Beograda, koji je mogao da bude sprečen da je policija radila svoj posao.

To je kršenje zakona i svih standarda i procedura obezbeđivanja skupova. To je neodgovorno od strane policije, pošto je sasvim jasno da će ovakav način rada organa javnog reda i mira dovesti do niza neželjenih situacija sa težim posledicama. Ovakav pasivan stav značajno uvećava šanse da se to i dogodi u atmosferi svakodevnih pretnji novinarima. Da ne pričam da je to i svojevrstan poziv i dozvola da se protiv njih učini nešto još radikalnije.

Upravo je Snežani Čongradin nedavno putem društvenih mreža pretilo lice koje je zaposleno u Fudbalskom savezu Srbije. Slučaj je prijavljen, koleginica je dala iskaz u tužilaštvu, saslušan je i počinilac tako da verujem da će se ubrzo znati i epilog. Iz Fudbalskog saveza Srbije su tim povodom jedino ogradili od izjava napadača M. Č. i naveli da se kao sportska organizacija ne bave političkim pitanjima, privatnim nalozima i izjavama zaposlenih. To svakako nije dovoljno.

Jasno je da su ta pretnja i događaji iz Njegoševe ulice kojom trenutno vladaju desničari obezbeđujući mural ratnom zločincu i crtajući nove murale u slavu drugih zločinaca – bili uvod u udarac kojim je juče izvršen napad na novinarku na zadatku, ali i na sve učesnike skupa koji su organizovali Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom.

Naravno da i brojni drugi nerešeni slučajevi šalju veoma loše poruke da su novinari dozvoljena meta. Za vreme prošlogodišnjih demonstracija, više novinara je pretučeno, a u nekim slučajevima egzekutori su bili predstavnici žandarmerije. Žikica Stevanović, novinar agencije Beta, i pored toga što se legitimisao kao medijski radnik, pretučen je od strane pripadnika žandarmerije koji posle godinu i po dana još uvek nisu identifikovani i procesuirani kroz sistem unutrašnje kontrole i putem tužilaštva.

Često mi se događalo da kao odgovorni urednik u nekadašnjem B92 na teren sa ekipom koja izveštava na nasilnim demonstracijama preventivno šaljem i neku vrstu obezbeđenja kao svojevrsnu zaštitu od napadača i podršku u slučaju mogućih incidenata. I pored toga, našem kamermanu Bošku Brankoviću je svojevremeno pred kamerama slomljena noga brutalnim napadom na demonstracijma protiv hapšenja Radovana Karadžića. Atmosfera koja je pratila suđenje nasilniku bila je podržavajuća za optuženog, a ne za žrtvu. Na kraju se sve završilo nanogicom za napadača, a Bošku su ostale trajne posledice koje i danas oseća.

Ovakvi događaji poput sinoćnjeg napada moraju biti najozbiljnije shvaćeni u nadležnim institucijama. Policija mora da radi svoj posao tako što će koristiti zakonska ovlašćenja koja je obavezuju da sprečava agresivne desničare koji napadaju novinare i mirne demonstrante. Takav pristup mora da bude zasnovan na dosadašnjem iskustvu sa ovakvih skupova koje će biti primenjeno za rešavanje konkretnih izazova na licu mesta.

Ako se to ne dogodi, možemo prilično precizno predvideti kojim novinarima će biti upućene sve drastičnije pretnje i ko će biti sigurno napadnut, što sve deluje jezivo i najviše govori o samoj vlasti ali i društvu i vremenu u kojem živimo.

Pored nekažnjivosti, prioritet mora da bude prevencija napada na novinare. Ovo sinoć je moglo da bude sprečeno a nije. I to je razlog više za moj nespokoj.