Veran Matić: Heroji i žrtve (FOTO/ VIDEO)

Autor: Veran Matić

„Nevažni junaci“, film Gorana Markovića i Free B92, ovekovačio je „male ljude“ iz malih i većih mesta, iz unutrašnjosti, koji su svojom suludom hrabrošću, neumornim aktivizmom i upornošću, nepokolebljivošću doprineli buđenju zajednice u kojoj su živeli, u otporu pogubnoj vladavini Slobodana Miloševića. I snažno doprineli da se Srbija oslobodi 5. oktobra 2000. godine. Plaćajući lično visoku cenu sopstvenog angažmana.

I danas, brojni hrabri aktivisti, bore se za vazduh, vodu, šume, reke, za pravdu, istinu, širom zemlje, napadani, prebijani, zatvarani i okupirani tužbama.

Mnogi od njih kažu da su lakše izdržali sva maltretiranja, sve žrtve, ali stalne tužbe, neprekidna suđenja odnose i energiju i vreme i novac. SLAPP tužbe (strateške tužbe protiv učešća javnosti) su novi način na koji moćnici brojnim serijskim tužbama nastoje da zaustave aktiviste i novinare da se bave javnim interesom, otkrivajući kriminal, zloupotrebe, uništavanje prirode. Ova pošast beleži se i u brojnim drugim zemljama. Dafne Karuana Galicija, novinarka sa Malte, imala je 38 tužbi koje je nisu zaustavile u razotkrivanju korupcije u vrhu vlasti. Na kraju je ubijena postavljanjem eksploziva u njena kola. Upotreba SLAPP tužbi protiv novinara je prisutna u javnosti, ali one protiv brojnih aktivista i nevladinih organizacija u unutrašnjosti nevidljive su u javnosti.

Često je teško objasniti šta znači zaista SLAPP tužba. Ovaj film dokumentuje i kroz primere objašnjava mehanizam i razarajuću snagu ovog novog oblika pritisaka, cenzure, često pravosudnog nasilja, nad aktivistima, novinarima, uzbunjivačima koji nastoje da svojim tekstovima ili aktivnostima štite javni interes, prirodu, slobodu govora.

„Maksimalno smo se bavili aktivizmom – a sada se maksimalno bavimo tom institucionalnom borbom“, kaže Vladimir Božić iz Majdanpeka koji je sa svojim udruženjem Ne Dam Nu Dao bori protiv uništavanja prirode od strane Zi Đin korporacije. „Više provodimo vremena po policijskim stanicama i sudovima nego sa svojim porodicama.“

Dragana Arsić iz udruženja Odbranimo šume Fruške gore, za plemenitu borbu za zaštitu šuma ove planine, dobila je pet tužbi, u kojima je za nju tražena i kazna zatvora.

Petar Živanović, braneći svako stablo u ilegalnoj seči šume na Fruškoj Gori, pretučen je, oduzet mu je mobilni telefon i izbrisani snimci. (Ovim slučajem bavio se i predsednik države objavom da su nasilnici privedeni i da će biti sankcionisani).

Dragan Dmitrović, aktivista „Ne damo Staricu“, preživeo je nasilje, Nikola Dragošanović kaže da je u policiji brojao šamare do 28, a posle nije brojao udarce po celom telu.

Bili su 100 dana u kampu-blokadi i zaštiti planine Starica, koja je štitila Majdanpek od dodatnog zagađenja sa okolnih jalovišta. Potom su bili 90 dana u zatvoru. I od tada do danas, po sudovima nebrojeno puta.

„Nismo branili svoju ličnu imovinu, već imovinu države Srbije“ (Vladimir Božić)

Slobodan Švajner, bavio se problemom neodnošenja smeća u Kladovu, pod pseudonimom na društvenim mrežama. Ubrzo je razotkriven i krenule su pretnje, i njemu i drugim aktivistima. Praćen od strane policije, privođen. Korišćeno je klasično „vođenje na pišanje“, kako bi se, kroz testiranja na alkohol i narkotike, vršio pritisak, a potom i nameštani pozitivni rezultati.

Aladin Paučinac iz Novog Pazara je jedan od aktivista koji je za vreme epidemije korone vodio proteste kojima su tražene tačne informacije iz bolnice o broju umrlih od ove bolesti, uvereni da se prikrivaju pravi rezultati. Dobio je 13 tužbi u nizu, koje su kasnije spajane, ali i posle tog talasa, usledio je novi sa tužbama. Pretnje na ulici, koje doživljava u prisustvu policije, su jezive. Tužbe i pretnje postale su njegov život: „Cilj je bio da me slome i da poslužim kao primer drugima“.

Novinarke i novinari redakcije KRIK-a su najčešća meta SLAPP tužbi. U ovom trenutku, više od 15 sudskih procesa koji imaju elemente SLAPP tužbije u toku. Oni su najčešća meta političara i njima bliskih moćnika.

O razornosti ovakvih tužbi govori Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a: „Do 2021. godine najmanje 10 puta smo tuženi, ali svaku tužbu smo na sudu dobili. Od 2021. se sve promenilo i krenuli smo da gubimo postupke…”

Ovaj talas SLAPP tužbi hoće da redefiniše pravila u novinarstvu: „Mislim da vlast, koja drži većinu medija pod kontrolom, ne može da nađe način da nas zaustavi i sada su našli način da kroz buduće sudske presude uspeju u tome.“

„U pitanju je sistemska, temeljna, promišljena, dirigovana kampanja protiv nezavisnih medija, jer je prosto neverovatno da svi oni – Šapić, Nikola Petrović, Koluvija, koriste iste metode“, svedoči Aleksandar Đorđević novinar BIRN-a, redakcije koja ima 5 SLAPP tužbi.

Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Parneri Srbija kaže׃ „Cilj je svakako zastrašivanje i pritisak. Sasvim vam je jasno da je to tužba usmerena da prestanete da izveštavate ili da se oglašavate o nekoj temi i mislim da je to osećaj koji je nepogrešiv.“

Svojevrsni heroji su i advokati koji su saborci svojih klijenata. U filmu govore advokati Mihailo Pavlović,  Kristina Todorović, kao i Danijela Nestorović, advokatica, ali i narodna poslanica, koja se i sama pored klijenta našla na merama prisluškivanja i praćenja, iako ima „dvostruki imunitet“, i kao zakonska zastupnica, ali i kao narodna poslanica.

Advokatica KRIK-a, Kruna Savović, kaže׃ „U nekom sasvim normalnom ritmu života, pojedine klijente bih viđala mnogo ređe. Ukoliko se zaređaju suđenja posle mesec dana svakodnevnog viđanja, kada dođe period u kom sud ne radi u punom kapacitetu, vi vidite da vam ta osoba nakon nekog vremena nedostaje. Imate potrebu da proverite kako je.“

Advokati naglašavaju i da ne treba novi zakon o SLAPP tužbama i da imamo institute protiv ovakvih tužbi. „Dobar način da se ova pojava spreči jeste da se u svakom konkretnom slučaju pođe od toga šta je javni interes.“

Kruna Savović dodaje׃  „Možete da naslutite da će neka borba biti sa onim ishodom od koga se plašite. Ali ste spremni da se borite. Pa i pred institucijama van ove zemlje, odnosno pred Evropskim sudom za ljudska prava.“

Ova suđenja su duga i iscrpljujuća, dok se prođe više instanci protekne po nekoliko godina i tek kada se iscrpi svaka mogućnost, preostaje tužba Evropskom sudu za ljudska prava. I novih nekoliko godina. U slučaju tužbe B92 protiv Srbije koju je zastupala Kruna Savović, a koja je podneta 2016. godine, presuđeno je u korist ove medijske kuće tek 2023. godine, a država je morala da plati nešto više od 5.000 evra kao naknadu štete i još 2.400 evra za troškove postupka. Za desetak godina sudskog postupka. Svakako, novac nije satisfakcija, već pravda, i ustanovljavanje sudske prakse.

A za sve aktere iz ovog filma, zaštita javnog interesa je iznad svega. I rešenost da se bore do Strazbura, uz svakako ogromne žrtve.

Ovo je samo deo novinara i aktivista koji su obuhvaćeni SLAPP tužbama. Mediji prate najviše slučajeve istraživačkih novinara, ali je veoma važno da svaki slučaj u bilo kojem delu zemlje bude ravnopravno tretiran i da se o svakom SLAPP šamaranju izveštava, kako bi se i šira javnost solidarisala sa zaštitnicima javnog tj. i njihovog interesa.

Jelena Zorić je novinarka koja je deo zajednice,  koja je veoma cenjena kao nepotkupljiva, profesionalno snažna, bez nekih alternativa. Doživela je sve ono što nikome ne bismo poželeli, napad sa više različitih pretnji upućenih njoj lično, a potom i porodici. Ostala je nezaštićena od strane institucija. I nastavila je još upornije da se bavi novinarstvom, što iritira vlast. Kada sam je pitao šta je na nju ostavilo najveći utisak u radu sa žrtvama SLAPP tužbi, rekla mi je:

„Tek kada sam počela da istražujem SLAPP nad aktivistima, shvatila sam da su razmere SLAPP-a nesagledive.”

Taj SLAPP na srpski način nisu samo parnični postupci, to je bukvalno progon neistomišljenika, gde je država ili najveći slaper ili najozbiljniji saučesnik.

Tamo negde po Srbiji, daleko od medijskih reflektora, aktivisti se izopštavaju iz društva, sa posla, hapse, prebijaju, uglavnom već siromašne ljude pokušavaju da oglobe kaznama, tako da ih nateraju u izgnanstvo, kako bi radili da isplate namete.

To je razaranje pojedinaca, zajednica i društva u celini.

I kad je reč o novinarima – medijima, aktivistima, jasno je da je SLAPP mehanizam protiv slobode govora, zapravo brutalan oblik cenzure.

Jelena je pravi izbor BIRN-a da napravi ovaj dokumentarac. Ona je sâma izložena ovakvoj vrsti pravnog nasilja. Dragana Žarković Obradović je najbolje razumela ono što se njoj i redakciji BIRN-a događa. To što je napravio Aleksandar Đorđević svojim istraživanjima vezanim za zloupotrebe države, tamo gde je to najstrašnije, na socijalnim pitanjima, nema drugi odgovor osim onog vezanog za zaveru i SLAPP optužbu.

Neverovatni heroji pate danas u Srbiji od SLAPP tužbi. Plaćaju previsoke cene aktivizma, koji možemo definisati kao zaštitu javnog interesa, pa i same Srbije… I zahvaljujući Jeleni i BIRN-u upoznajemo ono što smo i znali, videli, ali nismo dovoljno snažno registrovali. Nismo se solidarisali do kraja sa onima koji su vodili bitke u naše ime. Jelena i BIRN svedoče o razornoj ulozi vlasti, dominantnoj, onoj kojoj se sve može, i individualnim herojima koji pružaju otpor i po cenu sopstvene egzistencije.

Imamo sreće da ti heroji postaju naša svakodnevnica, da ih je prepuna Srbija, jer samo zajedičkom borbom za javni interes i kroz solidarnost može doći do promena sistema, bez čega neće biti pomaka kada je reč o zaštiti i od sudskih progona, o čemu govori “Šamaranje”. Na kraju filma nije pisalo „nastaviće se“… ali je jasno da postoji još puno primera sa kojima treba upoznati javnost.

Nastaviće se…