Paškvila Ivana Lalića

Piše: Veran Matić

1. U sredu je, ničim izazvan, objavio post sa video traktatom Aleksandra Tijanića.
2. Dan kasnije, Lalić iznenađeno priznaje da je njegov “slučajni video” (izjava Aleksandra Tijanića) izazvao dosta negativnih komentara među njegovim FB prijateljima (njih ukupno 4.446), zbog čega sledi poduži traktat kojim opravdava svoj čin od prethodnog dana.
3. Tog jutra se slučajno srećemo na ulici, javljamo se jedno drugom u prolazu i odlazimo svako na svoju stranu.

Nakon ovog kurtoaznog mimoilaženja, Lalić dobija inspiraciju za FB post koji objavljuje u petak ujutru. Sve to usiljeno tražeći razliku između Tijanića i mene, poredeći neuporedivo, trudeći se da pronađe dodirne tačke kojih nema…

Opisujući naš susret na ulici, piše da “idem na posao u Vladu Srbije”. To je prva laž. U zgradi Vlade Srbije poslednji put sam bio 2. juna ove godine na zajedničkom sastanku predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i međunarodne zajednice sa premijerkom Anom Brnabić.

“Veran je dugi niz godina, ko ne zna – službenik Vlade.” Već druga laž. Nikada u životu nisam bio Vladin službenik niti sam bio plaćen za bilo koji angažman u Komisiji za istraživanje ubistava novinara ili Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara.

“Veran 2.0 koji već 10 godina tvrdi da je AV skroz cool lik. Čim radi za njega.” Treća laž u samo par rečenica.  Ne radim “za njega”. Ono što mi I.L. stavlja u usta nikada i nigde nisam izrekao za A.V. Početkom avgusta 2018. godine, imenovan sam za specijalnog izaslanika Predsednika Republike za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom. Nemam kancelariju u Predsedništvu Srbije, nisam funkcioner, nemam službeni auto, niti vozača i ne primam bilo kakvu novčanu nadoknadu. Sve radim pro bono.

Na kraju posta, Ivan Lalić traži reakcije FB prijatelja u vezi sa iznesenim tvrdnjama, stavovima i razmišljanjima. Kada sam pročitao šta je napisao, a pošto nisam Ivanov prijatelj na društvenim mrežama, kucam mu u brzini poruku sledeće sadržine: “Dragi Ivane, nikada nisam radio u Vladi, niti za Aleksandra Vučića. Zaposlen sam kao izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma. Predsednik sam UO Fonda B 92. Komisija za istraživanje ubistava nije profesionalni angažman, niti sam primio 1 dinar nadoknade kao izaslanik za rešavanje pitanja nestalih, gde sam u službi porodica žrtava u pokušajima da pronađu tela svojih najmilijih, takođe bez nadoknade. U radnim grupama za zaštitu novinara se nalazim u svojstvu predsednika ANEM-a. Ne shvatam na osnovu čega iznosiš laž da sam službenik Vlade? Poz, Veran”

Ovu poruku šaljem na broj iz moblinog imenika koji posedujem. Za svaki slučaj, poruku šaljem  i Ivanovoj supruzi, u nadi da će poruka nekako stići do njega. Ni reč iz mog demantija ne stiže do Lalićevog FB profila koji se u jednom trenutku lično uključuje u polemiku sa Jovanom Gligorijević, koja nakon njenog komentara “Ne ide u Vladu nego u Fond B 92 (samo kažem)” spremno odgovara: “A u čemu je razlika, draga?”. Na to Jovana odgovara: “U činjenicama, a one su svetinja.”

Činjenice su svete, komentari su slobodni – mislim da je to suština koja Lalića uopšte nije zanimala jer mu narušava zacrtani koncept. Na osnovu lažnih činjenica, video sam da mi sude znani i neznani. Video sam lajkove meni nekada dragih i biskih ljudi ispod neistina i nesuvislih poređenja. I na kraju, primetio sam argumentaciju i reči odbrane i poziva na razum koje mi svedoče da nije baš sve otišlo dođavola.

Primećujem da je direktor fotografije filma “Vukovar, poslednji rez” koji sam producirao u okviru projekta “Nezavisni za istinu” otišao najdalje komentarom: “Veran je bio i ostao čisti udbaš. Prvo prikriveni, ubačeni, a sada je već ostvaren.”

FB post Ivana Lalića primer je kako nastaju dezinformacije i lažne vesti koje podstiču mržnju od koje može da se nastrada. Verujem da bi mu i Tijanić, sa kojim se uopšte nisam slagao, zamerio zbog ovog čina. Osim ako Lalić time nije želeo da obeleži devetogodišnjicu njegove smrti koje se, sigurno, nije ni setio u svom samozadovoljstvu, površnosti i zlobi.

Zato pazite ako vam Ivan Lalić, kojim slučajem, kaže “zdravo” na ulici. U odsustvu umetničke inspiracije, rizikujete da, poput mene, dobijete ovakvu sramotnu, huškačku i lažljivu paškvilu.