Šumadija i zapadna Srbija Archives - Page 2 of 5 - Javni servis

koridor11-1-2-1.jpg
Javni ServisAvgust 16, 2019

Vozači koji iz Obrenovca krenu ka Čačku novim auto-putem, trebalo bi da napune rezervoare, jer na razdaljini od 103 kilometara nema nijedne benzinske stanice. Prve pumpe na Auto-putu Miloša Velikog trebalo bi da budu otvorene tek sledeće godine, pišu Večernje novosti. Ni u Grdeličkoj klisuri vozači neće moći pre da sipaju gorivo, kao ni na ostalim novim deonicama auto-puteva u Srbiji. Na potezu od Obrenovca do Čačka prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Tako je u svakoj opštini kroz koju prolazi Koridor predviđena izgradnja po dve benzinske stanice. Na odmorištu kod Obrenovca planirana je i izgradnja baze za održavanje Puteva Srbije, u kojoj bi trebalo da se zaposli od 40 do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, benzinske pumpe, restorana, kafea, prodavnica i informacionog centra. Sledeća benzinska stanica gravitira opštini Ub, a kod petlje Lajkovac predviđeno je da postoji odmorište, gde je planirana i izgradnja manjeg motela kapaciteta od 20 do 40 ležajeva. Na području opštine Ljig biće izgrađena još jedna benzinska pumpa. U blizini petlje Preljina nalaziće se odmorište i motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva. Sve aktivnosti u vezi sa otvaranjem ugostiteljskih i drugih objekata sprovode se preko JP Putevi Srbije. – Investitori moraju da otkupe zemljište, da izrade projekat i da dobiju sve dozvole. Očekujemo da sve te aktivnosti budu realizovane 2020. godine. Interesovanje je veliko – kaže Nebojša Pavlović, savetnik u Ministartsvu građevinarstva.

handball-1820840_1920-1.jpg
Javni ServisAvgust 16, 2019

2019-08-1616. 08. 2019. Kostolac Izvor: http://kostolac.rs U Kostolcu održan turnir u rukometu na pesku Na otvorenim terenima Sportsko-rekreativnog centra „Topoljar” održan je turnir u rukometu na pesku u ženskoj konkurenciji. Na samom početku prisutne je pozdravio predsednik ŽRK „Rudar” Mile Blagojević poželevši ekipama puno uspeha na turniru. Turnir je otvorila članica Veća Gradske opštine Kostolac, Marijana Božić, koja je po završetku turnira najboljim ekipama i pojedincima dodelila zaslužena priznanja i nagrade. Turnir je vrlo uspešno organizovan uz učešće 12 ženskih ekipa svrstanih u dve kategorije: seniorke i mlađe selekcije sa preko 100 učesnica. Pored Kostolca učestvovale su ekipe izLazarevca, Petrovca, Podgorice, Požarevca  i Gornje Trnave. U kategoriji seniorki prvo mesto osvojila je ekipa ŽRK „Kolubara”, drugo mesto zauzela je ekipa RK „Bek”, a treće mesto pripalo je ŽRK „Rudar”. Najbolji  golman bila je Milica Nešić ŽRK „Kolubara”, za najboljeg igrača proglašena je Anđela Kovačević RK „Bek”, dok je najbolji strelac turnira bila Teodora Dimitrijević ŽRK „Rudar”. Turnir u rukometu na pesku za mlađe kategorije osvojila je ekipa ŽRK „Kolibri”.Na drugom mestu našla se ekipa ŽRK „Požarevac”, a na trećem  ŽRK „Sloga”.Za najboljeg golmana proglašena je Nađa Ivanišević ŽRK „Sloga”, najbolja igračica  bila je Jovana Vujičić „Požarevac”, dok je za najboljeg strelca  mlađih kategorija proglašene  Nikolina Ilić „Kolibri”. Turnir je održan  okviru manifestacije „Kostolačko  leto 2019” . Organizator  je Centar za kulturu „Kostolac” u saradnji sa ŽRK „Rudar”, Rukometnim  savezom Srbije i Rukometnim savezom Braničevskog okruga, a pod pokroviteljstvom Gradske opštine Kostolac. Nema komentara.

3-1.jpg
Javni ServisAvgust 16, 2019

Pre tri godine portal Ozon pres je uz finasijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja realizovao medijski projekat pod naslovom „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ sa ciljem da se ukaže na alarmantno stanje u kome se decenijama unazad nalazi Zapadna Morava koju Čačani često nazivaju svojim morem. Nažalost ni naš projekat ni stalna upozorenja stručnjaka nisu dala nikakv efekat kada je reč o reakcijama nadležnih institucija, ali ni kada je u pitanju svest građana koji uprkos relevantnim podacima svesno ili nesvesno odbijaju da prihvate činjenicu da je voda Zapadne Morave u toj meri zagađena da se kupanje u njoj slobodno može porediti sa kupanjem u kolektoru otpadnih voda. Od 2016. godine, kada je Ozon pres realizovao ovaj projekat situacija se znatno pogoršala o čemu svedoči i permanentno izlivanje ulja i masti u rečicu Lupnjaču, odnosno Jezdinski potok, pritoku Zapadne Morave, a da se do dana današnjeg nadležni nisu usaglasili oko toga ko je zagađivač, mada mnogi Čačani prstom upiru u kompaniju Sloboda, što je pre nekoliko dana potvrdio i gradonačelnik Čačka, doduše tvrdeći da je Sloboda krivac samo za poslednje registrovano zagađenje. Budući da tekstovi objavljeni u sklopu projekta „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ ni posle tri godine nisu ništa izgubili na aktuelnosti redakcija Ozon presa je odlučila da neke od njih ponovo objavi kako bi javnost stekla uvid u pravo stanje u kome se nalazi Zapadna Morava. Ključne izvore zagađenja u Srbiji predstavljaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenažne vode iz poljoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, zagađenje izazvano saobraćajem, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana. Sve ono što krakteriše ekološku degradaciju vodotokova u Srbiji u najvećem se ogleda i u slučaju Zapadne Morave i njenog sliva. Dosadašnja istraživanja su pokazala da u ukupnoj količini ispuštenih otpadnih voda, komunalne vode učestvuju sa 33, industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju biorazgradive materije sa 32, a industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju neorganske materije sa 35 odsto. Na loš kvalitet vode utiče i prekogranično zagađenje voda nutrijentima, naftom, teškim metalima i organskim materijama. Samo 46 odsto domaćinstava je povezano na kanalizacionu mrežu (u Vojvodini 45 odsto gradskih sredina, a u Centralnoj Srbiji 55). Od ukupne količine komunalnih otpadnih voda, oko 87 odsto se bez prečišćavanja ispušta u vodotokove. Neadekvatno održavanje i nedovoljno ulaganje proteklih godina, dovelo je do značajnog pogoršanja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. U ruralnim oblastima koriste se u velikoj meri vodopropusne septičke jame. Trenutno samo 20 opština (16 odsto stanovništva) poseduje postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda -15 postrojenja vrši biološki i pet mehanički tretman. Najveći gradovi u zemlji, Beograd, Novi Sad i Niš, ispuštaju neprečišćene otpadne vode dok se svega 12 odsto ukupnih komunalnih otpadnih voda prečišćava. – Kao i ostali vodotoci i sliv Zapadne Morave izložen je snažnim zagađenjima: organskog (otpadne materije podložne biološkoj razgradnji) i neorganskog (suspendovani nanos, ispiranje jalovine, hemikalije) porekla. Emisija zagađenja iz Užica, Požege, Arilja, Ivanjice, Čačka, Kosovske Mitrovice, Novog Pazara, Raške, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca predstavljaju dominantan izvor pre svega organskog zagađenja Zapadne Morave. Zbog toga je reka Zapadna Morava zagađena od samog početka, pa sve do ušća kod Stalaća – upozorava Milan Glidžić u radu Rasprostranjenost zagađivača u slivu Zapadne Morave. Industrijska postrojenja koja se nalaze u urbanim područjima ispuštaju otpadne vode u postojeći komunalni kanalizacioni sistem. Velika industrijska postrojenja obično se nalaze u blizini reka, pa ispuštaju otpadne vode direktno u vodotokove, uglavnom bez ikakvog tretmana ili samo sa primarnim tretmanom. Oko 80 odsto ukupne količine industrijskih otpadnih voda prima sliv reke Save. Tokom 2000. godine ukupno je prečišćavano 11 industrijskih otpadnih voda, a tokom 2004. godine samo 3 procenta. Zagađenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezaštićenih odlagališta jalovine, a više puta je došlo i do značajnog zagađenja vodotokova i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja jalovine. Otpadne vode iz industrija koje se bave proizvodnjom i preradom hrane izazivaju mikrobiološko zagađenje površinskih voda. _________________________________________________________________

Javni ServisAvgust 16, 2019

U Gradskoj galeriji u Užicu, otvorena je 25. tradicionalna izložba užičkih studenata na likovnim akademijama, fakultetima i školama „Oni koji dolaze“. Izložbu čine radovi 11 studenata. Izložbu je otvorio Miroslav Vergović, likovni urednik programa Gradske galerije Užice.

-Izložba „Oni koji dolaze“ zamišljena je kao revijalna, sa jednostavnom namerom da se Užičani, naši sugrađani, upoznaju sa radom i stvaralaštvom u nastajanju mlade generacije ponikle ovde među njima, da čuju za imena budućih umetnika od kojih će većina nastaviti svoj umetnički rad upravo ovde, u svom gradu – rekao je između ostalog Vergović podsetivši da od 2006. godine, kada je stasala prva generacija đaka srednje Umetničke škole u Užicu, na izložbi učestvuju i studenti koji nisu iz Užica, ali su, kako je rekao „neodvojivi deo užičkog likovnog miljea“ , koji su i danas aktivni učesnici likovnog života u Užicu.

Među izlagačima je i Kristina Božović, student treće godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek grafika, koja je dobitnica nagrade Pedagoškog fakulteta u Užicu na ovogodišnjem Međunarodnom bijenalu Suva igla. Kristina kaže da joj je važna ova izložba i smatra da je za studenta, budućeg umetnika, veoma bitno da bude deo dobre generacija, a ona pripada takvoj generaciji. Tada vlada radna atmosfera, dosta je veća produkcija, a radovi su uspešniji.

-Ne kažem da je količina urađenih radova presudna, ali ako uradite 20 grafika za godinu, sigurno je da ćete naučiti i savladati proces rada. Važno je i da imate profesore koji će podržavati svakog studenta da radi šta želi, što je njegov senzibilitet, da ga ne ograničava već da bude ono što jeste, da bude svoj – kaže Kristina i smatra da joj Akademija u Novom Sadu omogućava da gradi svoj umetnički put. Kristina napominje da Užice jeste mali grad, ali ne oskudeva izuzetnim umetnicima. Za to sigurno, po njenom mišljenju, ima zasluga i užička Umetnička škola, a kako kaže, dobro je što se otvaraju i nove galerije.

Ana Pavić je pozdravila posetioce izložbe. Izlagati u Užicu za nju je poseban doživljaj i veoma joj znači. Ana je do sada imala nekoliko grupnih izložbi u BiH, Crnoj Gori i Srbiji i samostalnu u Mostaru.

-Imamo mogućnosti da još kao studenti izlažemo uz saglasnost profesora koji nas i stimulišu da što više izlažemo. Lično sam se pronašla na Akademiji u Trebinju –kaže Ana.

Otvaranju izložbe „Oni koji dolaze“ prisustvovao je i zamenik gradonačelnika Užica, Ivan Stanisavljević.

Svoje radove izlagali su: Anđela Radošević, četvrta godina na FPU Beograd, Ana Pavić, četvrta godina na ALU Trebinje, Kristina Božović, treća godina na AU Novi Sad, Marija Ranković, treća godina AU Novi Sad, Nadežda Pavlović, druga godina na ALU Trebinje, Tijana Vasilijević, druga godina na Fakultetu savremenih umetnosti, Kristina Simović, treća godina na Filološko-umetničkom fakultetu Kragujevac, Lazar Tasić, druga godina na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti Beograd, Vladan Marjanović, treća godina FPU Beograd, Ivana Milosavljević, druga godina na Filološko-umetničkom fakultetu Kragujevac i Branko Jevđić, četvrta godina na FPU Beograd.

Zenski-centar-5-640x400-1.jpg
Javni ServisAvgust 15, 2019

Pre tačno četiri godine, 15. avgusta 2015., pri Ženskom centru Užice je uspostavljen besplatan SOS telefon za žrtve porodičnog i partnerskog nasilja sa brojem 0800 333 445, koji je i dalje jedini SOS telefon na teritoriji Zlatiborskog okruga. Ova usluga obuhvata sledeće aktivnosti: psiho-socijalnu podršku žrtvama porodičnog nasilja putem SOS telefona i individualnih konsultacija, besplatnu pravnu pomoć i podršku žrtvama porodičnog nasilja. U cilju smanjenja predrasuda i prihvaćenih stereotipa o položaju i ulozi žena, kao i zauzimanju stava nulte tolerancije prema nasilju nad ženama, Ženski centar Užice održava edukativne radionice sa učenicima, održava tribine za građane i organizuje okrugle stolove sa predstavnicima institucija iz sistema zaštite od nasilja, medijske nastupe, piše saopštenja i prikuplja relevantne podatke od javnog značaja, distribuira i štampa informativne i edukativne materijale, a od 1998. učestvuje u kampanjama posvećenim borbi protiv nasilja prema ženama.

Od samog početka broj poziva na SOS telefon beleži rast iz meseca u mesec. Od 15. avgusta 2015. do 15. avgusta 2019. primljeno je ukupno 3466 poziva na SOS telefon, pokrenuto je 112 pravnih postupaka u sferi zaštite od nasilja i obavljeno je 351 individualna pravna, psihološka i socijalna konsultacija u trajanju od 529 sati. Ukupno nam se obratilo 469 žena. Najveći procenat žena (57%) ima od 26 do 49 godina starosti. 34% čine žene koje imaju 50 ili više godina. Sve žene koje nam se javljaju trpe psihičko nasilje, 64% žena osim psihičkog trpi i fizičko nasilje, 58% žena trpi i ekonomsko nasilje, a 15% žena su žrtve proganjanja. U 74% slučajeva nasilnici su bivši ili sadašnji partneri, 20% su srodnici po prvoj liniji (sin, ćerka, roditelj), a ostalih 6% su članovi šire porodice.

Ženski centar Užice je 28. 06.2018. godine dobio licencu za pružanje usluge SOS telefona rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Odeljenje za inspekcijski nadzor. Dobijanjem licence Ženski centar Užice je postao deo sistema socijalne zaštite. S obzirom da uslugu SOS telefona za žrtve porodičnog i partnerskog nasilja koriste osobe sa iskustvom nasilja sa teritorije celog Zlatiborskog okruga, pa i šire, tokom 2016.godine, Ženski centar Užice je započeo sa zagovaranjem regionalizacije usluge, kako bi SOS telefon postao vidljiv i pristupačan građanima i građankama iz celog okruga. Uspostavljanjem ovakvog modela SOS telefona, lokalne samouprave bi ispunile zakonske obaveze prema Zakonu o socijalnoj zaštiti RS, kao i prema Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Učešćem u finansiranju usluge SOS telefona, lokalne samouprave Zlatiborskog okruga bi ispunile obavezu pružanja navedene usluge sa dosta manje novčanih sredstava, nego kada bi uslugu finansirale pojedinačno.

Pored ispunjenja zakonskih obaveza i smanjenja troškova za lokalne budžete, regionalizacijom SOS telefona građani Zlatiborskog okruga bi imali mogućnost bolje zaštite od nasilja. SOS telefon sufinansira Grad Užice i opštine Čajetina i Arilje, a manjim donacijama pomažu i privrednici sa teritorije Užica, kaže se u saopštenju Ženskg centra povodom ćetiri godine uspostavljanja SOS telefona za žene žrtve porodičnog nasilja. 

nada-lojanicici-640x360-1.jpg
Javni ServisAvgust 14, 2019

Након два одржана семинара о женском предузетништву, којима су присуствовале жене из Златиборског округа, заинтересоване за покретање сопственог посла, изабране су четири жене чије су бинис идеје оцењене као најбоље. Како би започеле посао или унапредиле своје пословање, Форум жена им је обезбедио набавку неопходне опреме. Идеја Наде Лојаничић о гајењу шипурка на породичном имању изабрана је међу четири најбоље.

Нада Лојаничић
Некако сам била охрабрена да ми жене треба да уђемо самостално у неки бизнис, а имала сам идеју већ чиме бих се бавила. Ја сам хтела да гајим плантажни шипурак, који  овде има неколико људи на својим имањима. Распитала сам се, то је култура која може лако да успе и захтева мање рада и труда па је погодна за једну жену – каже Нада Лојаничић која је, захваљујући добијеним средствима, набавила ручну копачицу, тример, торнадицу, саднице као и жицу којом је ограђена плантажа.

Нада је у селу Буковик, око 20-ак километара удаљеном од Нове Вароши, засадила 200 садница шипурка, а ако се засад покаже исплативим, постоји могућност да ће проширити плантажу.

Треће године кажу да даје највећи род. Друге године цвета, обрезује се и има први, мањи род – прича Нада која не планира да се бави прерадом, већ да сав принос предаје откупљивачима.

Захваљујући средствима које је добила преко Форума жена, обезбедила је неопходну механизацију, тако да јој нису неопходна даља улагања. Проблем јој представљају радници, па јој на плантажи помаже породица. Осим финансијске подршке, значила јој је много и едукација.

Ја нисам била свесна дал то могу сама. Мислила сам да ми требају велика средства, тако да ми је Форум жена много помогао.

Средства за подршку за жене почетнице у послу, Форум жена Пријепоља обезбедио је кроз пројекат „Медији у функцији подстицања женског предузетништва“, који реализује уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.

 

nuC5A1iC487ijada-2019-1.jpg
Javni ServisAvgust 12, 2019

Progonstvo prave Nušićijade iz rodne Ivanjice i dalje traje, ali traje i kulturno-umetnička gerila kao vid otpora udruženja građana KudeS, koje su ivanjičke opštinske vlasti izbacile iz festivala koji su osam godina u partnerstvu organizovali. Druga godina u izgnanstvu ponovo će u okviru tri događaja okupiti veliki broj javnih ličnosti i prijatelja Nušićijade, da pod neobičnim okolnostima slave deceniju ovog festivala, koji je po svom izvornom konceptu simbol borbe za slobodu govora, humora, smeha i života. Baš kao i sam Nušić. Događaji će se organizovati na Dorćol placu u Beogradu, kao i na privatnim posedima u okolini i centru Ivanjice. Poslednji vikend avgusta, tradicionalno rezervisan za ivanjički praznik kulture i zabave, humora i veselja, umetnički prostor u centru glavnog grada i privatna imanja na Nušićevom kraju sveta transformiše u ključna mesta Nušićijade – scenu, ulicu, trg i kafanu – na kojima se nastupa, govori i smeje, i to bez straha. U petak, 23. avgusta 2019. godine, Dorćol Platz iznova postaje spoj Ivanjice i Beograda, i vrata otvara umetnicima, aktivistima, novinarima i, naravno, humoristima i satiričarima. Sutradan, u subotu, 24. avgusta 2019, kapije svog imanja u okolini Ivanjice (do kog ste stiže asfaltnim putem!) za potrebe druženja sumnjivih lica koja se i dalje naglas šale, poštovalaca umetnosti i namernih prolaznika otvaraju prijatelji i učesnici festivala. Ova Nušićijada, za koju iskreno verujemo da je samo privremeno u izgnanstvu, ponovo će okupiti brojne prijatelje festivala bez kojih bi poduhvat njene organizacije bio nemoguć. U formatu radija koji se gleda koji će voditi Marko Mitrović i Marko Stepanović, odnosno Marko Vidojković i Nenad Kulačin, a u programu „Mentalno razgraničenje“, festival okuplja glumce Petra Božovića, Laneta Gutovića i Tihomira Stanića; humoriste i poznata lica poput Zorana Kesića, redakcije Njuz.net, Miodraga Stošića i nezaobilaznog Dražu Petrovića koji ove godine nastupa u okviru PLJiŽa, zajedno sa Mićkom Ljubičićem i Vojom Žanetićem; pisce, izdavače, novinare, dramaturge, reditelje, aktiviste: Petra Arbutinu, Milana Ćulibrka, Minju Bogavac, Zorana Hamovića, Vladana Slavkovića, Gutu Grubačkog; muzičare poput Dragoljuba Đuričića, Sashke Janx, Jovana Maljokovića i Balkan Salsa Benda; pedagoge, naučnike i edukatore poput Milana Popovića sa eksplozijom otkrića, Ivu Eraković sa dečjim pravima i Pozorište tri mame sa pozorištem senki. Tokom ova dva događaja biće prikazane i izložbe Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića – „Karikature od naših života“ i „Karikature protiv diktature“, dok će učesnici moći da započnu kreiranje Depoa Nove solidarnosti. Kao završni događaj, koji će se na nešto drugačiji način baviti stanjem u društvu, 25. avgusta 2019. biće organizovan razgovor u slavu 50. godišnjice od objavljivanja „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića, i to u njegovoj kući u Ivanjici. O odjecima Konstantinovićevog dela, ali i trajanju i posledicama filosofije palanke, govoriće brojni poznavaoci i poštovaoci rada ovog velikog filozofa, pisca i pesnika. Ovaj događaj odvija se na platformi Nove solidarnosti u organizaciji Novog optimizma i KudeSa, a u partnerstvu sa Savetom za negovanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, Trećeg programa Radio Beograda, Fondacijom Stanislav Vinaver iz Šapca i listom Danas. Uz poziv da budete viđeni za svako mesto na kom su Nušićijada, i sve ono što je čini, dobrodošli, pozivamo vas da nam se pridružite. U slavu Nušića, slobode, smeha, dostojanstva, prijateljstva i solidarnosti, dobro nam došli! __________________________________________________________

img_6310-1.jpg
Javni ServisAvgust 12, 2019

NITROVICA – Svaka treća žena na Kosovu trpi neki vid nasilja. U policijskoj stanici u Gnjilanu je od januara do juna ove godine zabeleženo preko 60 slučajeva porodičnog nasilja. U odnosu na isti period prošle godine prijavljeno je 17 slučajeva više. Ovaj podatak, kako kažu u policiji, ukazuje da je povećana odlučnost kod žena da prijave nasilje, ali i da je nasilje u porodici problem koji je u porastu. Ipak, ne postoiji realna statistika, jer mnogo žena trpi i krije nasilje. „U 2018. godini, od januara do juna prijavljeno je 46 slučajeva porodičnog nasilja. U istom periodu ove godine imamo 63 slučaja”, kaže šef operative PS u Gnjilanu Negovan Mihajlović. On dodaje da je više poverenja danas u policiju, dodajući da se ranije nasilje u porodici manje prijavljivalo er se, uglavnom prikrivalo. Sociolozi kažu da je nasilje nad ženama globalni problem i da se ne radi samo o izolovanim slučajevima. Upozoravaju da nasilje nad ženama često povlači sa sobom i nasilje nad decom i da bi se ono sprečilo, neophodna je osuda društva. “Svedoci smo toga da žene trpe nasilje. Nasilje nije samo fizičko, već može biti psihičko, seksulani oblik nasilja. Često žene nisu svesne i društvo nije svesno da neka osoba trpi nasilje”, kaže sociolog Slobodan Miljkovć. U policijskoj stanici u Gnjilanu kažu da imaju specijalizovane jedinice za slučajeve nasilja u porodici. Kažu da pored fizičkog, žene trpe i ekonomsko, psihičko, verbalno, sajber i medijsko nasilje. Na Kosovu po tradiciji ženski pol ne nasleđuje imovinu, tako da su posle udaje u većini slučajeva žene zavisne od svojih muževa. Kada se nasilje pojavi pošto su ekonomski zavisne, one nemaju kud. Sigurne kuće ili ženski centri su samo početni korak u zaštiti žena. Predstavnici američkog kontingenta KFOR-a i Misije OEBS-a na Kosovu, uručili su krajem jula “Ženskom centru za podršku i razvoj” u Bostanu ćebad, jorgane, jastuke i dušeke, kako bi olakšali boravak ženama, žrtvama nasilja u porodici. Ova donacija je mali znak pažnje da žene nisu zaboravljene. Skrenuta je pažnja da su upravo žene osnova društva i porodice. “Ako želimo da napravimo jako društvo, moramo imati jake žene. Institucije i drušvo moraju da zaštite žene koje su jezgro tog društva. Nažalost, ženama je potrebna zaštita”, rekao je na ceremoniji dodele pomoći direktor Regionalne kancelarije Misije OEBS-a u Gnjilanu, Džejms Lion. Lion je takođe kazao da u svakom društvu ima jakih žena, da mogu po fizičkoj konstituciji biti male, ali su u stvari jake. On je kao primer uzeo Delu Hodžes, koja je više od dve decenije služila u američkoj vojsci. Kako je Lion rekao Dela Hodžes, koja je na čelu “Bondstila”, bila je zadužena za sve pogone i opremu američke vojske i vrlo je zainteresovana za ženska prava na Kosovu. “Porodica je ovde isto toliko važna kao i u Americi, ljudi sve rade za porodicu i svoju decu”, rekla je odlazeća direktorka Tima podrške za Balkan, Dela Hodžes. Na pitanje kako je uspela da uskladi brak, porodicu i karijeru, ona je rekla da je uvek potrebno napraviti balans. Vesna Stajić, iz Udruženja žena povratnica “Naš dom” i jedna od inicijatora za osnivanje prihvatilišta za žene u Kosovskom pomoravlju, kaže da je podrška institucija, stranih organizacija i svih osoba dobre volje vrlo važna podrška u procesu osnivanja kuće za sve žrtve nasilja. “Dugujemo veliku zahvalnost KFOR-u, koji je od samog početka uz ovo prihvatilište i nadam se da će se ta podrška nastaviti. OEBS je uz nas od samog početka, znaju sve naše nedaće i radosti. Danas su ovde koleginice sa celog Kosova, što je dobra prilika za druženje i razmenu iskustava”, rekla je Vesna Stajić. Dodeli pomoći prisustvovale su predstavnice skloništa za žene iz Gnjilana, Peći, Prištine i Đakovice. “Kosovo ima 10 prihvatilišta, imalo je 9, a sada 10. Mi kao prihvatilište dajemo našu podršku Vesni Stajić. Samo mi koji radimo u ovakvim centrima znamo koliko je ovo važno za žene. Mi ćemo da podržavamo jedna drugu i nadamo se da ovo prihvatilište neće imati mnogo žena”, istakla je predstavnica prihvatilišta za žene iz opštine Peć, Ardita Bala. Zamenik kosovskog ministra pravde, Naim Ćelaj je u svom obraćanju istakao da zna koliko je teško napraviti i voditi ovakvo sklonište. “Znam koliko je teško Vesni Stajić da osnuje ovo sklonište, znam da nije lako, znam za sve poteškoće sa kojim se suočavaju. Trudili smo se da damo pomoć i podršku. Međutim, više puta institucije nisu bile na zadovoljavajućem nivou da vam daju podršku koja vam treba. Nedostajale su prakse saradnje institucija i ovog Centra. Zato današnja pomoć ima poseban značaj i poruku. Mislim da je ovo najbolji primer podrške ovim centrima”, rekao je Ćelaj i dodao da je dužnost institucija da nađu rešenje za ovakve centre. Potpredsednik opštine Novo Brdo, Siniša Dimić je kazao da je za njihovu opštinu od velikog značaja što mogu da pomognu prihvatilište za žene u selu Bostane i izneo nadu da broj korisnica ovog Centra neće biti veliki. “Prisustvo predstavnika kosovske vlade je znak da imamo podršku da se borimo protiv nasilja nad ženama u čitavoj državi”, rekao je Dimić i dodao da će se opština truditi da pomaže ovakve projekte. Na Kosovu su mnoga prava žena ugrožena. I dalje su na snazi tradicionalni okviri po kojima žena nema prava na nasleđivanje imovine, iako u zakonu piše suprotno. Bilo da je domaćica, političarka, učiteljica, krojačica ili nešto drugo, svaka na svoj način daje doprinos ovom društvu. Ipak, potrebno je da budu aktivnije, kako bi poboljšale svoj položaj, prvenstveno boreći se za svoja prava, ostavljajući iza sebe “običaje” sredine u kojoj žive. Ujedinjene nacije su početkom ove godine objavile Istraživanje po kojem je za ženu jedno od najopasnijih mesta upravo njihov dom. Istraživanja pokazuju da je oko 16 miliona žena pogođeno nekom vrstom nasilja od svoje 15 godine. RTV Puls