Kikindske

formula-isakov-300x225-1.png

Javni ServisOktobar 25, 20181min00

Јован Исаков радни век је провео у Београду, а након пензионисања вратио се у родну Кикинду. У делу своје куће направио је Креативну радионицу „Солеил“, где проводи већину свог времена. У ову оазу мира и уметности свако је добро дошао, било да научи како се прави ждрал од папира, сазна нешто више о оригамију, чује приче о изложеним маскама, фигурама, скулптурама суперхероја, ликова из књига, познатих рок музичара или само да ужива у амбијенту, слушајући звук блуза који допире из суседне собе. А домаћин Јован Исаков ту је да смиреног гласа, спокојног стаса и са великим осмехом на лицу пожели добродошлицу и сваког заинтересованог уведе у свет оригамија.

Са овом јапанском вештином савијања папира Јован се случајно сусрео пре више од 30 година, када га је другарица научила да прави ждрала. Како је рекао, уз доста муке успео је то да савлада, настављајући сам себи да поставља изазове и напредује.

Људима оригами изгледа јако компликовано, а у ствари није. Први део фигурице су основе, базе и оне се понављају. Има више савијања у бази него када креирате фигурице, правите ждрала, слона, птицу – објаснио је он. Након наученог ждрала почео је да прави маске од папира и, присећајући се дугогодишњег стваралаштва, истиче да му је управо то и било најизазовније, пошто је било нешто ново, није знао како ће публика да реагује. Након позитивних реакција, наставио је да усавршава вештину савијања папира дајући себи изнова нове задатке. Многобројне захвалнице, дипломе, похвалнице и признања окачене на зиду сведоче о Јовановом досадашњем успеху.

Учећи ову вештину, Исаков је технику прилагодио свом сензибилитету, те је тако створио балкански оригами. Како је рекао, оригами је настао по начелу естетике, а он је не преферира.

У естетици нема ничега сувишног, нити му шта фали. Може слон да буде са три ноге, нема везе, али естетски добро изгледа и то је то. А ја волим асиметрију, мало да искривим, мало да згужвам нешто, да изгледа, можда, као да није баш све испеглано – објаснио је Исаков.

Посебно воли да ради скулптуре, а најдража му је Дон Кихот и Санчо Панса, која је и освојила награду на републичком такмичењу. Од момента када је решио да је направи, па до саме израде скулптуре прошло је готово годину дана.

Њу никоме не дам, тражили су да га продам, али нема цену. Хтео сам да га урадим и требало ми је годину дана да почнем. Једно вече у клубу било je феноменално. Добра свирка, друштво, амбијент, све. Негде пред крај, видим га испред себе. Дођем кући и урадим га. Тако ја волим да радим. Оставим га, да се он врти, да се појави слика, а онда добијеш и све остало – предoчио је он.

Уметничке радове Јован продаје махом преко интернета, али га ангажују појединци и организације да направи портрете, скулптуре, фигуре. Међутим, његов покретач не представља зарада, већ љубав према уметности.

У данашње време није тешко бити уметник, ако се човек одрекне материјалног и да ради за себе, онда није тешко и помаже. Ја сам још деведесетих година то урадио, материјално ми није приоритет – објаснио је он.

Свој рад Исаков широј јавности представља кроз изложбе. Хонорано ради у позориштима, а и разне организације га ангажују по потреби. Тако је пре неколико година компанија „Ред бул“ контактирала њим и ангажовала га да направи макету Формуле 1 за потребе промоције.


„СВЕ ЈЕ СТВАР ТРЕНУТКА“

Мајстор оригамија, како каже, у инспирацију не верује.

Инспирација је за мене ружна реч, то користе људи да би имали изговор, да би се нешто оправдали. Мислим да је то тренутак, права ствар, углавном. А живот је у ствари један тренутак. Тренутак се деси, траје кратко, али човек може и да га продужи – рекао је он.

Подели


ZAK-ekipa-300x190.png

Javni ServisOktobar 18, 20181min00

Фудбалери Кикинде 1909 и ЖАК-а, у суботу од 15 сати на стадиону у Великом парку, одиграће традиционални градски дерби, који би требало да привуче велики број љубитеља најважније споредне ствари на свету. Оба клуба ушла су у ново првенство са доста измењеним поставама, резултати нису били на очекиваном нивоу, што се посебно односи на екипу са Градског стадиона, али то неће умањити значај дербија. На клупи Кикинђана налази се доскорашњи тренер железничара Александар Кресоја, који добро познаје играче из противничког табора и верује да његова екипа, уз све кадровске проблеме, може направити добар резултат.

После лоше резултатске серије добили смо утакмицу у Сутјесци и наставак првенства дочекујемо у много бољем расположењу. У суботу нас очекује једна тврда и неизвесна утакмица, са екипом која се у летњој паузи значајно појачала. Надам се да ће меч протећи у фер и коректној игри и да ће гледаоци уживати, а на крају нека победи бољи. Ми у градски дерби улазимо са пуно кадровских проблема, изостаће Кењало и Спахић због казне, повређени су Црномарковић и Киурски, али се надам да ће остатак екипе пружити свој максимум, како би остварили повољан резултат и ухватили прикључак са тимовима из средине табеле – рекао је Александар Кресоја.

Тренер железничара Јовица Лакић неће имати кадровских проблема као његов колега, сви играчи ће бити на располагању, а до почетка меча одлучиће која једанаесторица ће истрчати на терен Градског стадиона.

Спремамо се максимално за наредну утакмицу против Кикинде, али јој не придајемо посебно већи значај од свих осталих, из простог разлога, јер смо и ми и они екипе које се не боре за прво место. Наравно, играће се за градски престиж и сигурно је да ћемо желети да одиграмо добру утакмицу. Они имају своје проблеме, баш као и ми наше и бесумње, трудићемо да се све то што је могуће мање на терену рефлектује. Оптимсита сам ако будемо одиграли као против Будућности, из Српске Црње у минулом колу. У том случају надам се позитивном резултату за ЖАК – истакао је Јовица Лакић.

Фудбалери Кикинде и ЖАК нису имали пуно прилика да играју градски дерби. Последњи дуел ондашњег Одреда и ЖАК-а одигран је давне 1970. године и требало је пуних 36 година да се поново сусретну у истом рангу такмичења. Тек 2006. године, клуб са Градског стадиона, који је већ више од три деценије наступао под називом ОФК Кикинда, одиграо је два првенствена меча са железничарима, а прошле сезоне поново су исти ривали поделили мегдан. У јесењем делу, у мечу одиграном на Градском стадиону, било је 2:2, док је пролетос на Вашаришту Кикинда славила са 4:0.

Подели


kljuc-225x300.png

Javni ServisOktobar 18, 20181min00

Архитекта Аранка Блат и Драгана Алексић Питерсон Кикинђанка која живи и ради у Лондону добиле су престижни награду организације ИКОМОС, саветника УНЕСКА за заштиту културне баштине. Награда „Чувар прошлости“ је у Кикинду стигло у виду кључа и похвалнице. Она са собом носи признање међународних стручњака из бранше.

За награду је заслужна Драгана Алексић Питерсон и њена визија куће „на лакат“ на углу улица Сувачарске и Лазе Костића изграђеној на самом крају 19 века. Адаптацијом и реконструкцијом куће сачуван је изглед какав је имала и када је саграђена.

Ово је моја захвалност Кикинди где сам имала дивно детињство. То желим да моја деца и гости такође осете. Награда је Оскар архитектуре, а нама је признање додељено од стране мађарског ИКОМОС-а. У образложењу стоји да спашава европску традицију и културу – изјавила је Драгана Алексић Питерсон.

Кућа одржава карактер власнице, али је истовремено и интернационална јер је посећују гости из свих крајева света. Поред аутентичног изгледа саме куће и намештај је стар и потпуно се уклапа у ентеријер.

Знала сам да желим ту кућу чим сам је видела. Већ тада имала сам визију како ће изгледати, а захваљујући архитекти Аранки Блат и Александри Влајков, руководиоцу радова, све оно што сам замислила преточено је у стварност и сада имам кућу из снова. Често долазим из Лондона где живим јер јако волим своју родну Кикинду и кућу „Сова“ како је зовем – признаје Драгана Алексић Питерсон.

Драгана Алексић Питерсон била је запослена у Еврпској банци као један од директора. Сад води сопствену организацију „Мед- ми“ или „Луда- ја“. Велики је хуманитарац . У свом раду помаже женским удружењима и организацијама.


ОМИЉЕНИ КУТАК

Соба у којој је кревет бившег власника са каљавом пећи и старим креветом омиљен јој је кутак. Све је на истом месту на ком је било и када је кућа купљена.

Хоћу да моја деца и сви који долазе у моју кућу виде најлепше што Кикинда нуди и најлепше стране српства – закључила је Алексић Питерсон.

Подели


farma-svinja-300x173.png

Javni ServisOktobar 11, 20181min00

Вирус афричке куге, који напада свиње, за сада није забележен у Србији, али су регистрована жаришта у свим околним земљама. Од ове болести обољевају искључиво домаће и дивље свиње, вирус не напада друге животиње, нити човека. Међутим, с обзиром на то да је стопа смртности заражених животиња велика, као и да нема лека ни вакцине против ове болести, афричка куга свиња наноси велике економске штете.

Францишка Будаи из Сајана узгојем свиња бави се већ шест година. Тренутно на свом имању има пет крмача и око 70 свиња, а како је рекла, њу не брине вирус афричке куге.

Свиње држим у чистом, не пуштам никога близу њих, само ћерка и ја радимо. Три пута месечно радим дезинфекцију обора, када продам свиње кречом у праху очистим оборе пре него што ставим друге. До сада нисмо имали никакве веће проблеме – објаснила је она.

Болест је регистрована у Румунији, Мађарској и Бугарској, а стручњаци процењују да је неминовно да се појави и у Србији. Према речима др вет. Ђорђе Јанку, епизоотиолога из Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину, питање је времена када ће вирус афричке куге свиња прећи границу.

У суштини, с обзиром на карактеристику болести и свега што нас окружује, веома је реално очекивати да ће болест доћи. Нажалост, такав је вирус, такве су му особине. На ветеринарским службама и свим органима локалних самоуправа је да што пре уоче, дијагностикују и реагују – поручио је др вет. Јанку.

У Србији је пре годину дана основан Национални кризни центар, а од недавно су са радом почели и регионални центри. Како је погранична области највише изложена ризику од појаве овог вируса, на последњој одржаној седници Савета, централна тема била је управо афричка куга свиња.

Наравно да треба да буду укључени сви релевантни фактори на идентификовању, спречавању или раном детектовању ове болести. Ми ћемо се максимално трудити да анимирамо сваку локалну самоуправу да спроведе мере и закључке Савета Округа, које су препоруке Владе, надлежних министарстава и наравно стручних људи из ове области – поручио је начелник Севернобанатског управног округа Никола Лукач.

Вирус преносе дивље свиње, а шири се и путем меса и месних прерађевина. Као мере предострожности, у циљу спречавања даљег ширења болести Министарство пољопривреде забранило је увоз и транзит свих пошиљки хране животињског порекла из Мађарске и Румуније.


ПРЕПОРУКЕ

Препорука струке је спречавње контаката страних лица са домаћим свињама, затим брига о исхрани животиња, као и повећана обазривост ловаца и дезинфекција обуће и одеће након лова.

Подели


Nemanja-Konstantin_.png

Javni ServisOktobar 4, 20181min00

Успех Немање Константина – од историјског значаја за кикиндску атлетику. Овај тринастогодишњак, иначе члан ОАК Кикинда, протеклог викенда, надмоћно је тријумфовао на Државном првенству у Сремској Митровици. На стази од 800 метара први је прошао кроз циљ и још једном, у кратком временском размаку, потврдио раскошан таленат, који наговештава блиставу спортску будућност овог нашег младог суграђанина, иначе примерног ученика седмог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Константин је, у конкуренцији 17 млађих пионира (узраст до 14 година), први прошао кроз циљ, три секунде пре другопласираног вршњака Џемала Хасановића, из Новог Параза, који је, према прогнозама стручњака, словио за фаворита. Млади Кикинђанин, међутим, као од шале прешишао је све ривале, а главног конкурента чак 20 метара оставио из себе.

Имао сам, пред старт, уобичајену малу трему, која на мене увек делује подстицајно – прича с осмехом Немања показујући нам ново златно одличје у низу, за сада највредније које је, за годину и по, колико је у атлетици, освојио.

Пресрећан сам. Испунио ми се сан да, у конкуренцији вршњака, будем најбољи У Србији. Ти дечаци из Новог Пазара, иначе моји спортски пријатељи, изванредни су, имају одличне услове за рад, одлично организован клуб иза којег је град стао. Код мене је мало другачије. Ипак сам их надмашио. Хоћу још више да напредујем…

Успех Константина је утолико већи ако се зна да јепоменути Хасановић међу млађим пионирима Европе званично на четвртом месту, а његов клупски друг Вехид Гецић прошлогодишњи првак државе у истој дисциплини. Од нашег Немање, међутим, у Србији бржег нема.


ТРОСТРУКИ ПРВАК

Немања је, иначе, актуелни троструки првак Војводине за млађе пионире – на 600, 800 и 1.500 метара. Тренира свакодневно, отприлике сат и по, под будним оком искусног атлетског стручњака професора Петра Чонградина и председника клуба Слободана Сударева.


НОВИ НАСТУПИ

Прекосутра Немању Константина очекује овдашња „Трка за срећније детињство“. У недељу ће наступити на „НС опену“. Специјални позив да се појави на престижном, 18. по реду, атлетском митингу у Новом Саду стигао му је од Ференца Камасија.

 

Подели