3.maj… Pamtimo
Pamtimo Bojanu Asović, Anu Božović, Katarinu Martinović, Maru Anđelković, Emu Kobiljski, Sofiju Negić, Andriju Čikića, Adrianu Dukić, Angelinu Aćimović i Dragana Vlahovića.
Pamtimo ono najvrednije što je nasiljem prekinuto – ljudsku dobrotu i blagost…pamtimo ljubav, radost, plemenitost, hrabrost, drugarstvo, velikodušnost, beskrajnu duhovitost i nežnost.
Kada govorimo o gubitku, 3.maja 2023 godine nije izgubljeno samo 10 života, nije samo otrgnut deo duše porodicama i prijateljima…3. maja nestalo je 10 celih svetova – sve ono što je moglo nastati i počivati na njihovim vrlinama: njihovi potomci, njihova buduća prijateljstva, njihova dela … Izgubili smo njihovo DOBRO koje bi prožimalo svaku nit koju bi u svojim svetovima tkali.
Zlo koje se tada dogodilo nije započeto 3.maja, niti se 3.maja završilo. Tada se samo jasno pokazalo, kao što se pokazalo i sutradan u Duboni i Malom Orašju, kasnije i u Nišu, ostavljajući neumoljiv trag na novim bolnim sudbinama.
Tri preteške godine su za nama i one koje dolaze ne donose olakšanje, niti će. Ali mogu da donesu svest o gubitku i o tome šta još sve možemo da izgubimo ukoliko dozvolimo da besmisao prevlada. Mogu da učvrste odlučnost da negovanje vrednosti i vrlina žrtava bude i ostane trajna obaveza živih kao dužnost svakog pojedinca da se DOBRO bira i da se DOBRO stvara.
Negovanjem sećanja na nevino stradale prenosi se i njihov vrednosni trag koji će nam pokazivati put svetlosti i put nade na kom se uči kako se postaje i ostaje čovek.
Dokle god čovek oseća ljubav, ima i smisla i nade. Oni JESU ljubav, oni su u svakom plemenitom impulsu koji nam život šalje, u svakoj lepoj reči i u svakom znaku podrške.
Hvala im i hvala vam! Neka im je večna slava.
