Mirjana Đurđević: Epska fantastika na studentski način

Izvor: Novi magazin

Iskreno, ne čitam epsku fantastiku. Probala jednom, zaključila da je to „nešto za decu“ i vratila se u sopstveni uzrast. Kao što ne igram ni igrice na telefonu, čak ni penzionerske pasijanse i ma džongove, a kamoli ove dečije s timovima, planovima i strategijama u animiranim bitkama.

A onda mi je jedna devojka, studentkinja koju sam slučajno upoznala na mreži, poverila da piše roman i zamolila me da pročitam njegov početak, pa ako imam neke sugestije… Pristala sam, naravno, ko bi im išta danas odbio. I ostala potpuno zbunjena. Ništa mi nije bilo jasno, od toponima, preko svetlećih očiju u mraku, hladnog oružja, jurnjave i bežanije kroz gustu šumu… S druge stane, bilo mi je jasno da piše veoma dobro. Ali šta? Sve sam joj ovo pošteno rekla, i skoro stidljivo na kraju postavila pitanje: „Da nije to ona epska fantastika?“ I za pogodak bila nagrađena gomilom radosnih emotikona i srca, kao i bujicom objašnjenja, sa kojima opet nisam znala šta da radim.
Posebno šta da radim s pitanjem koje sebi postavljam još od prvih nedelja studentskih protesta u Srbiji, kada je buknula sva kreativnost, dobra energija, solidarnost, organizovanost kakvu naš ko-u-klin-ko-u-ploču srpski mentalitet zabezeknuto posmatra… – odakle nam, dođavola, ovakva čudesna deca?
Da njihove igrice imaju nekakve veze sa tim, negde mi je već ranije bilo jasno. Tu se traži brzina, timski rad, svedenost i preciznost komunikacije… Ali otkud im tolika upornost, nepokolebljivost, mašta, harizma kojom su digli celu Srbiju na noge, konačno, ali možda i najvažnije, mudrost sa kojom su formulisali svoje zahteve. Koje je nemoguće ispuniti bez potpunog rašrafljivanja, spolja i iznutra, sistema koji sa zanemarivim pauzama uništava Srbiju već tridesetak godina. Epski, a fantastično!? 

Preostalo mi je jedino da sednem i učim, da počnem od teorije, književne u ovom slučaju, vezane za ono što čitaju naša deca. I pumpam sopstvene hipoteze, pa šta ispadne: 

Epska fantastika najčešće se oslanja na narativ poznat kao herojsko putovanje – junak započinje svoj put kao običan čovek, suočava se sa izazovima, okuplja saveznike i, kroz borbu i odricanje, donosi promenu. Sličan obrazac prate i studentski protesti. Mladi ljudi, nezadovoljni duboko kriminalizovanim društvom u kome živimo, izlaze iz svoje zone komfora, suočavaju se s otporom i preprekama, privlače ogroman broja saveznika, što mlađih od sebe, dece, što starijih građana Srbije, formirajući snažan pokret koji teži promeni. I putuje tamo-vamo po celoj zemlji šireći se sve više i više.

Dalje, epska fantastika nudi potpuno jasan i nedvosmislen moralni okvir: postoji veliko zlo protiv kojeg se mali, ali odlučni heroji bore. Ovakav način razmišljanja može se „čitati“ i na studentskim protestima, gde se društvene nepravde doživljavaju kroz crno-belu prizmu – studenti sebe vide kao borce za pravdu protiv korumpiranog sistema. Iako su stvarni politički sukobi mnogo složeniji od književnih zapleta, epska fantastika oblikuje očekivanja o neizbežnosti sukoba i pobedi pravedne strane.

U epskoj fantastici, jedna od ključnih vrednosti jeste snaga zajedništva. Likovi u ovim pričama retko pobeđuju sami – potrebni su im saborci, prijatelji i saveznici. Slično tome, današnji protesti nisu vođeni individualnim liderima, već se oslanjaju na kolektivnu akciju, horizontalno vođstvo i međusobnu podršku. Ovaj princip dodatno je ojačan i podržan iskustvima iz video-igara, gde mladi često učestvuju u „multiplayer co-op“ misijama, i gde je uspeh moguć samo kroz timski rad. Njihova sposobnost da brzo donose odluke, raspoređuju zadatke i funkcionišu kao koordinisana grupa može se direktno povezati sa iskustvom igranja online igara.

U epskoj fantastici, jedna od ključnih vrednosti jeste snaga zajedništva. Likovi u ovim pričama retko pobeđuju sami – potrebni su im saborci, prijatelji i saveznici. Slično tome, današnji protesti nisu vođeni individualnim liderima, već se oslanjaju na kolektivnu akciju, horizontalno vođstvo i međusobnu podršku. Ovaj princip dodatno je ojačan i podržan iskustvima iz video-igara, gde mladi često učestvuju u „multiplayer co-op“ misijama i gde je uspeh moguć samo kroz timski rad

Priče iz epske fantastike obilato koriste simbole – grbove, zastave, proročanstva i mitove – kako bi ojačale identitet junaka i njegovog naroda. Upravo ono što danas gledamo na ulicama: transparenti, slogani, upaljena svetlost mobilnih telefona u noći kao zamena za baklje, pesme i vizuelni identitet pokreta podsećaju na epiku, gde svaki protest postaje deo veće priče o borbi protiv nepravde. Dodala bih i veliku dozu humora, koje u epskoj fantastici baš i nema, osim donekle kod Pračeta i Roulingove. Kao mentalitetsko obeležje s jedne strane, s druge magijsko sredstvo za obesmišljavanje protivnika – smehom protiv straha. Takođe, način na koji studenti komuniciraju unutar svoje zajednice, kroz šifrovane poruke i interne šale, koje onda spontano usvajamo i mi, odrasli, podseća na gejmerske zajednice i njihovu upotrebu specifičnog jezika.

U epskim pričama, junaci ne pobeđuju preko noći. Njihova borba traje godinama, sa usponima i padovima. Slično tome, studentski protesti u Srbiji, koji traju već mesecima, oslanjaju se na istrajnost, a ne na instant pobede. Odrastanje uz epsku fantastiku i video-igre, gde su dugotrajne strategije i postepeni napredak ključni za pobedu, moglo je doprineti tome da mlade generacije imaju strpljenje i spremnost da istraju u borbi. Mnogo veću od nas odraslih, demoralisanih mnogim izgubljenim bitkama, olako i glupo, moguće baš upravo zbog nedostatka moralne jasnoće motivacije za borbu i iskrenog osećaja zajedništva.

Sad, da li su naše gubitničke generacije odrastale na pogrešnoj lektiri, ili nam je neki drugi đavo kriv, besmisleno je razmišljati u ovom trenutku, od toga koristi nema. Korisni možemo biti jedino kroz pomoć i podršku onima koji se bore za svoj vreme, sopstveno smo straćili. 

Mirjana Đurđević (Beograd, 1956) je doktorka tehničkih nauka, profesorka u penziji i književnica. Za njom je devetnaest romana, nešto priča i eseja i nijedna pesma. Prevođena na engleski, ruski, slovenački. Od nagrada i priznanja joj je najdraža regionalna nagrada „Meša Selimović“ za najbolji roman objavljen u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori u 2009. godini, „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.