Tek svaka 10. žena starija od 50 obuhvaćena skriningom za rak dojke: Šta su još utvrdili revizori
Autorka: Daniela Ilić Krasić
Od oko milion žena u Srbiji starih od 50 do 69 godina, mamografski pregled u okviru organizovanog skrininga prošla je tek svaka deseta, iako ovi ciljani preventivni pregledi treba da obuhvate bar 75 odsto žena u strosnoj grupi od 50 do 69 godina.
Svega deset odsto pregledanih nije, kako bismo prvo pomislili – rezultat toga što se žene ne odazivaju na ciljane preventivne preglede, već toga što – nisu ni pozvane.
Naime, Državna revizorska institucija ustanovila je da je razlog malog obuhvata žena u ovim pregledima to što se organizovani skrining nije sprovodio ravnomerno na teritoriji Srbije i što nedostaju kadrovi i oprema za efikasno sprovođenje skrininga. Uz sve to, skrining tokom šest godina u periodu od 2017. do 2022, nisu obavljale čak ni pojedine zdravstvene ustanove uključene u ove organizovane preventivne preglede – jer su im mamografi bili u kvaru.
„Organizovani skrining u posmatranom periodu nije se sprovodio ravnomerno na teritoriji Republike Srbije, a domovi zdravlja (subjekti revizije) obuhvatili su na godišnjem nivou mamografskim snimanjem do 10 odsto žena ciljne populacije“, ukazala je DRI u izveštaju revizije svrsishodnosti poslovanja „Sprovođenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke“.
Godišnje oboli 4.400 žena
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, rak dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji.
U Srbiji se dijagnoza raka dojke godišnje postavi kod približno 4.400 žena. Verovatnoća je da će jedna od osam žena tokom svog života oboleti od ove bolesti, navodi se u izveštaju DRI.
U Srbiji, prema poslednjim objavljenim podacima za 2021. godinu, 23 odsto obolelih i 19,6 odsto umrlih žena od svih malignih tumora ima dijagnozu raka dojke.
„Uzrasno specifične stope incidencije od raka dojke kod žena rasle su sa godinama života i najviše vrednosti evidentirane su nakon 45. godine. Rak dojke se u Srbiji najčešće otkriva u odmakloj fazi bolesti. U trenutku postavljanja dijagnoze, kod više od polovine žena je došlo do širenja bolesti iz dojke u regionalne limfne žlezde, na kožu ili već postoje udaljene metastaze, što značajno smanjuje njihove šanse za izlečenje“, navodi se u izveštaju.
Na skrining pozvana tek trećina žena iz ciljne grupe
Statistički podaci su pokazali da masovnom skriningu treba da se odazove više od 70 odsto žena da bi se mortalitet od raka dojke smanjio za 30 odsto.
„Prema rečima predstavnika Batuta, to znači da bi u proseku najmanje 350.000 žena godišnje trebalo snimiti bez odlaganja. Prema podacima koje je dostavio Batut, broj žena koje su pozvane da učestvuju i koje su pregledane od 2013. godine, kada je program uspostavljen do 2022. godine daleko je manji. Najveći broj žena ciljne populacije pozvan je da učestvuje u organizovanom skriningu raka dojke u ciklusu 2015-2016. godine, kada je pozvano 242.416 žena, što je na godišnjem nivou jedna trećina ciljne populacije koja je trebala da se obuhvati skriningom“, ukazuju revizori.
Vlada Republike Srbije je 2013. godine donela Nacionalni program ranog otkrivanja karcinoma dojke. Osnovni cilj sprovođenja ovog programa je otkrivanje raka dojke u ranom stadijumu, smanjenje smrtnosti, poboljšanje kvaliteta života obolelih žena i smanjenje troškova lečenja od ove bolesti i komplikacija.
„Domovi zdravlja su, u periodu 2017–2022. godine, obuhvatili mamografskim snimanjem do 10 odsto žena ciljne populacije, zbog prekida u radu izazvanih pandemijom kovida-19, ali i zbog problema uzrokovanih nedostatkom kadra, opreme i propustima u organizaciji procesa“, ukazala je DRI.
U uslovima pandemije, kada su mamografi domova zdravlja uglavnom bili u tzv. „crvenoj zoniˮ, mobilni mamograf se pokazao kao efikasniji način sprovođenja organizovanog skrininga. Međutim, u periodu 2017–2022. godine, nije obezbeđena ravnomerna pokrivenost teritorije, jer u 54 odsto jedinica lokalne samouprave nije bio postavljen mobilni mamograf, odnosno ne sprovodi se organizovani skrining radom stacionarnog mamografa.
Revizori su ispitivali u kom obimu su obezbeđeni potrebni kapaciteti za sprovođenje Nacionalnog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke, da li se ovaj program sprovodi tako da se raspoloživim resursima postigne što veći obuhvat ciljne populacije žena, kao i da li je obezbeđeno odgovarajuće praćenje i procena sprovođenja skrininga.
U izveštaju se podseća da ciljnu populaciju skrininga raka dojke čine žene starosti od 50 do 69 godina života. Teži se obuhvatu od najmanje 75 odsto, ciklus skrininga je na dve godine, a pregled se obavlja – mamografijom.
Odliv radioloških tehničara u inostranstvo
Za šest posmatranih godina, kadrovski kapaciteti za sprovođenje organizovanog skrininga karcinoma dojke, koji su ionako bili nedovoljni – dodatno su smanjeni, konstatuje DRI.
„Predstavnici Batuta su istakli da najveći problem predstavlja odliv radioloških tehničara u inostranstvo i privatnu praksu. Pored toga, deo obučenog kadra je u međuvremenu – otišao u penziju“, ukazuju revizori.
Iz predstavljenih podataka može se zaključiti da je u revidiranom periodu smanjen ukupan broj radiologa (za oko 20 odsto) i radioloških tehničara (za oko 25 odsto) u zdravstvenim ustanovama koje su dostavile podatke Batutu.
Bez radiologa i radiološkog tehničara 27 domova zdravlja
Na upitnik DRI odgovorio je 121 dom zdravlja.
„Od 121 doma zdravlja koji je dostavio odgovore na upitnik, njih 27 nema nijednog radiologa ni radiološkog tehničara. To znači da oko 22 odsto domova zdravlja koji su odgovorili na Upitnik nemaju potrebne uslove predviđene Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, da bi kao zdravstvena ustanova uopšte mogla da se osnuje i obavlja zdravstvenu delatnost“, upozoravaju revizori.
Opremljenost mamografima
Od potrebne opreme za sprovođenje organizovanog skrininga karcinoma dojke najvažniji je mamograf.
Domovi zdravlja, ali i ostale zdravstvene ustanove su uglavnom opremljene analognim mamografima, dok su opšte bolnice i posebno kliničko-bolnički i klinički centri opremljeni digitalnim mamografima.
U izveštaju DRI se navodi da digitalna mamografija ima mnogo prednosti u odnosu na konvencionalnu, zbog manjeg zračenja, bržeg rada, mogućnosti naknadne obrade slika, slanja slika u udaljene centre, kao i zbog mogućnosti čuvanja slika u centralnoj bazi ili na digitalnim medijima.
„Prema dostavljenim podacima zdravstvenih ustanova Kancelariji za skrining raka o stanju opreme, digitalni mamografi (25) raspoređeni su u 20 zdravstvenih ustanova, od čega najviše u KBC/KC/Institutima. Domovi zdravlja, koji bi trebali da budu nosioci organizovanog skrininga, nisu u dovoljnoj meri opremljeni digitalnim mamografima, što se delimično nadoknađuje snimanjem mamografom u najbližim opštim bolnicama, zdravstvenim i kliničkim centrima. Prema podacima za 2022. godinu, digitalnim mamografom raspolaže osam domova zdravlja, od čega su – šest u funkciji“, navodi se u izveštaju DRI.
Što se tiče broja analognih mamografa, oko 100 zdravstvenih ustanova koje dostavljaju podatke o kapacitetima, imaju od 84 do 99 analognih mamografa, u zavisnosti od godine koja se posmatra. Deo tih analognih mamografa je u kvaru ili se iz određenog razloga ne koristi.
U tabeli je prikazano koliko zdravstvenih ustanova raspolaže analognim mamografima i – koliko je njih u funkciji :
Domovi zdravlja u Republici Srbiji uglavnom su opremljeni analognim mamografima. U posmatranom periodu, u proseku oko 50 domova zdravlja koji su dostavljali podatke, raspolagalo je u proseku sa oko 40 analognih mamografa koji su bili u funkciji.
Bez mamografa 80 od 121 doma zdravlja
Prema odgovorima koji je DRI dobila iz 121 doma zdravlja:
– digitalni mamograf ima osam domova zdravlja, odnosno oko 6,6 odsto,
– analogni mamograf ima 29 domova zdravlja (24%),
– četiri doma zdravlja imaju analogni mamograf koji je digitalizovan, dok
– 80 domova zdravlja nema mamograf.
„Ako je ukupan broj domova zdravlja u Republici Srbiji oko 140, navedeni podatak ukazuje da više od polovine domova zdravlja nema potrebnu opremu za sprovođenje organizovanog skrininga karcinoma dojke“ zaključuje Državna revizorska institucija.
I kad su uključeni u skrining – ne sprovode ga
Pored kadrova, nedostaje i oprema potrebna za efikasno i efektivno sprovođenje skrininga i uključivanje novih zdravstvenih ustanova, ističe se u izveštaju DRI.
„Dodatni problem predstavlja i činjenica da, iako su pojedine zdravstvene ustanove zvanično uključene u skrining, ne sprovode organizovani skrining. U revidiranom periodu, DZ Kraljevo i DZ Prijepolje nisu organizovali ni pozivanje, niti snimanje, žena jer je digitalni mamograf OB Kraljevo i OB Prijepolje (gde su se obavljala snimanja) bio u kvaru“, navodi DRI.
OB Kraljevo je podnela zahtev Ministarstvu zdravlja u 2017. godini za digitalizaciju analognog mamografa.
Ministarstvo zdravlja je, navodi DRI – šest godina kasnije, u toku 2023. godine izdvojilo sredstva za nabavku digitalnog mamografa.
„Sa druge strane, u dostavljenim podacima Ministarstva zdravlja nema zahteva za nabavkom nove opreme OB Prijepolje u periodu 2017–2022. godine. U usmenom razgovoru predstavnici Kancelarije za skrining raka naveli su da su pre pandemije kovida 19 imali češće sastanke sa predstavnicima Ministarstva zdravlja u pogledu kapaciteta zdravstvenih ustanova za sprovođenje skrininga, ali da su od 2020. godine prioriteti bili zbrinjavanje obolelih od kovida“, stoji u izveštaju državnih revizora.
Nijedna nova ustanova u sistemu skrininga za 6 godina
U revidiranom periodu (2017–2022. godine), koji obuhvata šest godina, nije uključena nijedna nova zdravstvena ustanova u program organizovanog skrininga, pre svega usled nedostatka kapaciteta za njihovo sprovođenje.
Deset godina nakon početka sprovođenja Nacionalnog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke, na tri četvrtine teritorije Republike Srbije ne postoji zdravstvena ustanova (primarnog i sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite) uključena u organizovani skrining, što je dodatno otežano situacijom izazvanom pandemijom kovida 19.
„Dva od četiri doma zdravlja (subjekta revizije) u periodu 2020–2022. godine nisu sprovodila organizovani skrining, jer nemaju potrebne kapacitete, iako su se obraćali nadležnim institucijama za njihovo obezbeđivanje“, ukazali su revizori.
Različiti podaci o broju žena obuhvaćenih skriningom
Koliko ima žena u Srbiji starih od 50 do 69 godina za potrebe skrininga može da se utvrdi iz različitih izvora. Problem je što različiti izvori daju i znatno drugačije rezultate.
„Razlike postoje u zavisnosti od toga da li se ciljna populacija žena određuje na osnovu podataka o poslednjoj proceni broja stanovnika koju vrši Republički zavod za statistiku Srbije, podataka o osiguranicima RFZO ili baze podataka domova zdravlja – kartoni pacijentkinja u Službi za zdravstvenu zaštitu žena i Službi za zdravstvenu zaštitu odraslih. Različiti podaci o broju žena ciljne populacije dovode do neuporedivosti podataka o procentu realizacije kod jednog doma zdravlja u različitim godinama, kao i između različitih domova zdravlja“, naveli su revizori navodeći primer Doma zdravlja Novi Sad, gde se broj žena koje treba da budu obuhvaćene skriningom, u zavisnosni od izvora podataka razlikuju za čak 2.110.
Međutim, od četiri doma zdravlja koje je revidirala Državna revizorska institucija, najveće razlike u broju žena ciljne populacije kada se porede različiti izvori postoje kod DZ Palilula u periodu 2017–2019. godine: u akcionim planovima za 2019. stoji 25.178 žena, a u izveštajnim obrascima za skrining svega 15.400.
Članak je prenet sa portala N1.