Novi, grandiozni životopis intelektualne ikone 20. veka
Piše: Zoran Andrić, Izvor: Novi magazin
Hana Arent, velika nemačko-američka filozofkinja, doživljava u vremenu sadašnjem jednu značajnu renesansu. Da li je politička filozofija Hane Arent prošlost ili je i ona dalje mislilac ovog vremena? Kao proročica slobode, pozivom da treba izdržati i mišljenje drugoga, zasnovala je pitanja i teme koje danas u političkoj filozofiji imaju posebnu aktuelnost. Bila je slavljena kao ženski Sokrat. Taj epitet ona zaslužuje ne samo opsegom svoje grandiozne erudicije, već i snagom svoje vizije i volje, kao i idejnom lucidnošću. Bez Hane Arent je nemoguće razumeti 20. vek.
KLASIK: Počev od standardnog biografskog dela Elizabet Jung-Bril o Hani Arent (Elisabeth Young-Bruehl: Hannah Arendt: For Love of the World, Yale University Press, 1982), o njoj ne jenjava plima publikacija: kako knjiga o njenoj političkoj filozofiji, tako i njene opsežne korespondencije, na primer sa svojim mentorom Karlom Jaspersom, sa profesorom i slavnim misliocem Martinom Hajdegerom za koga je vezuje i jedna ljubavna epizoda, ili Meri Makarti, da navedemo samo neke najvažnije partnere u dopisivanju. Savremena renesanasa Hane Arent ju je uznela na pijedestal klasika među čitaocima.
Sada se Tomas Majer, profesor filozofije na univerzitetu u Minhenu, autor i priređivač studijskog izdanja njenih spisa (Studienausgabe der Schriften Hannah Arendt, Piper Verlag, Minhen) prihvatio ne sasvim jednostavnog zadatka da, posle više od 40 godina, napiše novu biografiju Hane Arent (Thomas Meyer: Hannah Arendt: Die Biografie, Pirer Verlag, Minhen 2023). Nakon dvogodišnjeg istraživanja po arhivima u različitim zemljama, Majer je pronašao nepoznata pisma i tekstove, kao i dokumente, koji su u dosadašnjim istraživanjima Hane Arent ostali nepoznati. „Arent-renesansa“ u međuvremenu je prerasla u modu, koja istraživanjima života i opusa Hane Arent uliva novi elan i inovativni impuls, iznoseći na svetlost dana mnoge, dosad nepoznate detalje iz njenog života i dela. Nova biografija Hane Arent (1906-1975) iz pera minhenskog filozofa Tomasa Majera je par excellence primer takvih plodnih investicionih napora.
Majeru je pošlo za rukom da napiše grandioznu biografiju koja je vredna akademske pažnje jer analitički temeljno i oštroumno opisuje korake kojima je Hana Arent kročila na putu izrastanja u najznačajniju intelektualku u 20. veku. Grandiozna biografija intelektualne ikone 20. veka kompetentno se i skladno priključuje modnom talasu i fenomenu zvanom „Arent-renesansa“
O ŽIVOTU DUHA: „Ja ne mislim da uopšte postoji ikakav put mišljenja, koji je moguć bez ličnog iskustva. Svako mišljenje je razmišljanje o nekoj stvari“. Ove rečenice filozofkinje Hane Arent, autor njene nove biografije uzima za terminus a quo, polaznu tačku i premisu svoje knjige. Na osnovu novih izvora o životu i delu Hane Arent, od rodnog Kenigsberga do Njujorka, od disertacije o Avgustinu do nedovršenog opus magnum(a) – O životu duha, autor je opisuje i tumači u svetlosti novog biografskog materijala. Majerova biografija osvetljava kako fascinaciju njenom ličnošću, tako i njenu kritiku i dakako njenih spisa odnosno onoga što bi se moglo nazvati fenomenom Hana Arent.
Ovakav pristup se radikalno razlikuje od dosadašnjeg istraživanja. Prvi put je priključen dosad neistraženi arhivski materijal i drugi dosad ignorisani dokumenti koji Arentovu i njeno vreme plastičnije predstavljaju. Pri tome se ova biografija koncentriše na dve njene faze života: pariske godine nakon egzila iz Nemačke i vreme njenog egzila u SAD, do objavljivanja njene prve velike publikacije – Poreklo totalitarizma / Origins of Totalitarianism iz 1951. Iz njih izniču nove perspektive revolucionarnog mišljenja ove filozofkinje. U tom smislu je Majerova biografija i polazna tačka jednog nužno novog vrednovanja života i dela Hane Arent.
VITA ACTIVA: Gotovo 50 godina nakon smrti Hane Arent, ona je i dalje najčitanija filozofkinja u 20. veku. Njeni spisi o totalitarizmu, o antisemitizmu, egzilu i progonima su dela trajnog važenja. Neki njeni sudovi su sporni, kao na primer oni koji se odnose na građanske pokrete crnaca 1950-ih godina, za koje je diskreditovana kao rasista.
Filozof Tomas Majer, priređivač studijskog izdanja njenog dela, kojoj posvećuje ovu biografiju, osvetljava njenu aktuelnost svesno se uzdržavajući da o tome donese svoj eksplicitni odgovor. Autor nastoji da rekonstruiše njen intelektualni razvoj iz istorijskih i političkih životnih okolnosti iz kojih su iznikle izvesne protivrečnosti. Za tu svrhu se autor služi arhivskom građom, koji dosad ili nije bila poznata ili nije uzimana u obzir. Jedno od njenih osnovnih dela je naslovljeno Vita activa, što je ujedno i šifra njenog političkog delovanja u res publica i ujedno integraciono načelo njenog opusa, koji ide u najznačajnije radove u oblasti političke filozofije u 20. veku.
Ova priča počinje u Kenigsbergu u kome je Hana mladost provela u građanskom reformisanom judejstvu uz lektiru beletristike i filozofije. Odatle je 1924. otišla u Marburg da bi studirala kod Martina Hajdegera, filozofske zvezde u usponu na akademskom nebu. Sa njim će se ubrzo upustiti u ljubavni odnos. Šta je baš u njemu našla? To su se interpretatori različitih generacija pitali. Da bi se ovo razumelo, Majer uključuje lične izjave i pisma Hane Arent kao i kartografiju filozofskih debata 1920-ih godina. U njima deluje Hajdegerova ambicija da raskine sa misaonom tradicijom Zapada u jednakoj meri radikalno kao i njegov gestus i poza mislioca koji lebdi izvan sfera sveta. Ovo privlači Arentovu ne samo intelektualno, već i erotski. Ovo će je, kao što to Majer pokazuje, navesti da teži suprotnoj formi, naime mišljenju koje proističe iz političke prakse, kroz studije istorije i savremenosti. Mišljenje i delanje su jedno, kao što će time nazvati jedno od svojih spisa Vita activa.
SPASILAČKI PODUHVATI ZA JEVREJSKU DECU: Tomas Majer prati puteve njenog mišljenja i delanja kao binarne i ciklične talase – kako se iz mišljenja posvećuje delanju et vice versa. Posebno dramatično u ovom kontekstu je njeno bekstvo iz Nemačke 1933. U Parizu će osnovati jednu spasilačku akciju za jevrejsku decu emigranata, o kojoj docnije više nikada neće biti reči. U svetlosti mnogih dokumenata pokazuje Majer sa kolikom strategijskom inteligencijom je Arent angažovala kako državne, tako i druge institucije da se uključe u akciju spašavanja dece iz inostranstva. Ona je sama 1941. našla utočište u Njujorku, o čemu u spisu Mi izbeglice prikazuje status obespravljenih izbeglica.
Na modelu svezivanja i uzglobljavanja mišljenja i delanja u koherentnu celinu, opisuje Majer životni put i delo filozofkinje do njene smrti 1975. On nam čini dostupnim uvid u političko držanje najpre vatrene cionistkinje, koja se potom preobrazila u kritičarku države Izrael. Majer tu i tamo pretpostavlja da su čitaocu poznati razlozi za resantiman prema Adornu. Negde je autor iscrpan i detaljan, negde lapidaran i sumaran. Striktna hronologija nije vrlina ove knjige, te onaj koji se kani da stekne uvid u filozofiju Hane Arent, tome se pre preporučuje nekakva konvencionalna biografija, no Majerova. Ovo, da ne bi bilo nesporazuma, ne ide na uštrb Majerovih zasluga. Naprotiv, pošlo mu je za rukom da napiše grandioznu biografiju koja je vredna akademske pažnje, jer analitički temeljno i oštroumno opisuje korake kojima je Hana Arent kročila na putu izrastanja u najznačajniju intelektualku u 20. veku. Time je Majeru pošla za rukom grandiozna biografija intelektualne ikone 20. veka, čime se ona kompetentno i skladno priključuje modnom talasu i fenomenu zvanom „Arent-renesansa“.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
