Mladi ljudi u Britaniji skoro potpuno ne gledaju televizijske vesti

Jedan od razloga je što publika napušta tradicionalne kanale gde bi možda gledali popularnu dramu i ostavili tv upaljen tokom večernjih vesti, i sve više je onih koji se opredeljuju za gledanje sadržaja preko striming servisa.

Ova promena mogla bi da ima značajan uticaj na britansku politiku imajući u vidu da servisi kao što je Netfliks nemaju nikakve vesti, prenosi Gardijan. Političke stranke su tradicionalno smatrale da su vesti u 22 sata na Bi-Bi-Siju (BBC) najvažnije mesto sa koga poruka može da im stigne do velikih delova javnosti.

Televizijske vesti su ipak i dalje glavni način na koji britanska javnost saznaje o tekućim pitanjima, delimično zato što su stariji gledaoci ostali verni tradicionalnim servisima, navodi se u izveštaju.

Istraživanje Ofkoma takođe ukazuje da su ljudi sve spremniji da uđu u onlajn rasprave o vestima.

„Ima dokaza da odrasli Britanci konzumiraju vesti aktivnije preko društvenih mreža. Na primer oni koji dolaze do vesti koje šire medijske kuće, najnovije vesti ili vesti koje dele prijatelji i porodica ili drugi ljudi koje oni prate preko Fejsbuka ili Tvitera, spremniji su da komentarišu nove objave u poređenju sa prošlom godinom“, navodi Ofkom.

Najpopularniji izvor vesti u Britaniji je i dalje „BBC One“, koga prati 58 odsto javnosti, sledi ITV, sa 40 odsto i Fejsbuk sa 35 odsto. Povećanje broja ljudi koji se okreću društvenim mrežama za vesti podstaknuto je rastućom popularnošću Votsapa i Instagrama kao izvora vesti.

U izveštaju Ofkoma takođe se ukazuje da je godišnja prodaja nacionalnih štampanih listova prepolovljena sa 22 miliona 2010. godine na 10,4 miliona 2018. godine. Neke medijske kuće kao što su Mejlonlajn (MailOnline) i Gardijan (Guardian) uspele su da povećaju ukupnu publiku privlačenjem novih čitalaca preko svojih onlajn izdanja.

Izveštaj pruža dodatne dokaze da se britanski mediji dele duž generacijskih i etničkih linija, navodi Gardijan. Stariji ljudi i beli Britanci u većoj meri ostaju pri televiziji i štampanim novinama, dok mlađi ljudi i oni poreklom iz etničkih manjina u velikoj meri prate vesti preko društvenih mreža.